U vreme kada je globalizacija konformizovala svet i kada je umesto da neguje kulturne različitosti, kako je u početku obećano, malim narodima uspela da nametne tek seksualne raznolikosti, lista srpskih kulturoloških gubitaka u Crnoj Gori se povećavala. Narod ove dramatične zemlje od davnina praktikuje da u božićne praznike i svadbe ispali više bojevih metaka nego vojske u velikim ofanzivama. Kada je na dnevni red 2006. godine došlo odvajanje Crne Gore od Srbije i Crne Gore, nije opalila nijedna puška. I neka nije. Bila je to veština Mila Đukanovića, ali i pristanak važnih predstavnika srpske vere. Bio je to izbor sekularnih Srba koji su se prilagodili državnosti koja je već jednom postojala. Svi su poverovali da tako mora biti i da njihova kultura može biti sačuvana. Onda se promenilo sve.
Ogromne investicije, crno-beli novac je stizao, ljubav sa Rusima, pa neprijateljstvo prema njima. Uglavnom, ulepšani su gradovi, putevi, mostovi, i na kraju je stigao NATO, ali i zakoni koji su promenili srpski jezik u „maternji“, latinica je zamenila ćirilicu, istorijske knjige su ponovo napisane crnogorskim jezikom, ali i uveliko promenjenom faktografijom.
Sve je to prošlo uz magičnu moć kapitala i šansama koje su svi prigrabili namj]eravajući da ne budu samo pekari, inženjeri, doktori, zubari nego i bogati stanovnici Crne Gore. Samo što je u to kolo sreće upala velika manjina. Gde su ovi što im nije pošlo za rukom da uđu u priželjkivanu klasu? To je spomenuta mistična masa koja je u sekularnoj formi već šetala Crnom Gorom. Ova sada nosi ikone i njen nastanak je u korjenu osjećanja koja su je izvela na pozornicu. Neizmerivo je područje emocija koje, još uvijek, ne mogu da kontrolišu analitičari, kompjuteri, bankari i državni činovnici, policajci, sjecikese i marketinški stratezi i, što je najčudnije, tu prestaje da igra ulogu novac kao najveći socijalni motiv današnjice. Ima Boga!
Impresivan humanitarni rad Iako je veoma mlada, Tamara se već više od pet godina posvećeno bavi humanitarnim radom. Do sada je organizovala preko 300 humanitarnih akcija, pomogla više od 220 porodica, renovirala više od 50 kuća, a dve porodice su zahvaljujući njenom angažovanju dobile i novi dom. Početkom 2022. godine osnovala je svoju fondaciju „Tamara
Sutra se pozdravlja rečima: „Bog se javi“ ili „Hristos se javi“, a otpozdravlja sa „Vaistinu se javi“. Bez obzira na to u koji dan padne, na Bogojavljenje se nikada ne posti. Nekršteni dani, započeti na Božić, završavaju se ovim danom. Po običajnom kalendaru danas počinju dani pogodni za venčanja. Plivanje za Časni krst običaj je
Dan albanske zastave kao državni praznik Od 2017. godine, 28. novembar, Dan albanske zastave, proglašen je državnim praznikom na Kosovu. Tog dana se često viđaju automobilske kolone sa albanskim zastavama koje prolaze kroz srpske enklave, uz neodlučnost policije da reaguje. Policajci su čak i sami viđeni kako na društvenim mrežama objavljuju fotografije sa simbolima „Velike
Dobro razmislite koliko vam je važno to što tražite, a onda sa punom verom, u ponoć, podignite glavu ka nebu i u sebi izgovorite svoju želju. Postoji jedno pravilo koje kaže da pre nego što zaželite želju treba da sebi postavite jedno pitanje: Da li će mi ova želja biti važna za pet godina? Ako
Srpski as Novak Đoković uspešno je završio meč drugog kola Australijan opena, savladavši Portugalca Žaimea Fariju rezultatom 3:1 u setovima (6:1, 6:7/4:7, 6:3, 6:2). Ovom pobedom Đoković se plasirao u treće kolo prestižnog grend slem turnira, gde će se sastati sa češkim teniserom Tomašem Mahačem, piše Politika. Portugalski teniser, kojem je ovo prvi grend slem
Novak Đoković započeo je ovogodišnji Australijan open uzbudljivim duelom protiv talentovanog Amerikanca Nišeša Basavaredija. Iako nije bilo lako, srpski teniser uspeo je da ga savlada u četiri seta, rezultatom 3-1. Nakon ove pobede, Đoković je saznao da ga u drugom kolu očekuje Žaime Faria, a njihov meč je zakazan za sredu rano ujutru po lokalnom
Do razmimoilaženja dve Nove godine dolazi zbog reforme julijanskog i nastanka gregorijanskog kalendara, 1582. godine. Uprkos dugotrajnom otporu pretežno pravoslavnih zemalja, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je 1919. godine zakonom izjednačila dva kalendara, ali Srpska pravoslavna crkva nije. Iako se danas rado dočekuje po gradskim trgovima i ugostiteljskim objektima, srpska Nova godina, za razliku od
Republika Srpska danas obeležava svoj 33. rođendan – Dan Republike, 9. januar, dan koji se od 1992. godine slavi kao simbol njenog nastanka i opstanka. Ovaj dan je postao simbol odlučnosti i jedinstva srpskog naroda u odbrani svojih prava i identiteta u turbulentnim vremenima raspada Jugoslavije. Od tada, 9. januar se obeležava kao dan ponosa i
Sveti Stefan je prvi hrišćanin koji je stradao za Gospoda i zato se naziva Prvomučenik. Telo svetog Stefana krišom je uzeo i sahranio na svom imanju potajni hrišćanin i knez jevrejski Gamalil. Narodna verovanja i običaji Sveti Stefan se uvek slavi 9. januara, trećeg dana Božića i jedna je od većih slava u našem narodu.
Praznični dan započinje unošenjem sveže vode, dočekivanjem položaonika – gosta koji prvi ulazi u dom i donosi sreću, odlaskom na jutarnju liturgiju i pričest, te prvim mrsnim obrokom posle posta. Lomljenje česnice, pogače sa skrivenim novčićem, jedan je od najpoznatijih običaja, a onaj ko pronađe novčić smatra se da će imati sreće cele godine. Porodična
1 komentar
Emire Bog te Blagoslovio.
svaka ti je na svom mestu.