Emir Kusturica : Ovo stanje je dokaz da ima Boga

U vreme kada je globalizacija konformizovala svet i kada je umesto da neguje kulturne različitosti, kako je u početku obećano, malim narodima uspela da nametne tek seksualne raznolikosti, lista srpskih kulturoloških gubitaka u Crnoj Gori se povećavala. Narod ove dramatične zemlje od davnina praktikuje da u božićne praznike i svadbe ispali više bojevih metaka nego vojske u velikim ofanzivama. Kada je na dnevni red 2006. godine došlo odvajanje Crne Gore od Srbije i Crne Gore, nije opalila nijedna puška. I neka nije. Bila je to veština Mila Đukanovića, ali i pristanak važnih predstavnika srpske vere. Bio je to izbor sekularnih Srba koji su se prilagodili državnosti koja je već jednom postojala. Svi su poverovali da tako mora biti i da njihova kultura može biti sačuvana. Onda se promenilo sve.

 

Ogromne investicije, crno-beli novac je stizao, ljubav sa Rusima, pa neprijateljstvo prema njima. Uglavnom, ulepšani su gradovi, putevi, mostovi, i na kraju je stigao NATO, ali i zakoni koji su promenili srpski jezik u „maternji“, latinica je zamenila ćirilicu, istorijske knjige su ponovo napisane crnogorskim jezikom, ali i uveliko promenjenom faktografijom.

 

Sve je to prošlo uz magičnu moć kapitala i šansama koje su svi prigrabili namj]eravajući da ne budu samo pekari, inženjeri, doktori, zubari nego i bogati stanovnici Crne Gore. Samo što je u to kolo sreće upala velika manjina. Gde su ovi što im nije pošlo za rukom da uđu u priželjkivanu klasu? To je spomenuta mistična masa koja je u sekularnoj formi već šetala Crnom Gorom. Ova sada nosi ikone i njen nastanak je u korjenu osjećanja koja su je izvela na pozornicu. Neizmerivo je područje emocija koje, još uvijek, ne mogu da kontrolišu analitičari, kompjuteri, bankari i državni činovnici, policajci, sjecikese i marketinški stratezi i, što je najčudnije, tu prestaje da igra ulogu novac kao najveći socijalni motiv današnjice. Ima Boga!