Ako ukrajinska kriza nije primarni uzrok rasta cena energenata, ona je, s druge strane, intervenisala da otkrije našu zavisnost od ruskog gasa, čiji je uvoz porastao sa 26% u 2010. na 42% u 2021. Ovo povećanje sledi pad evropske domaće proizvodnje, koja pokriva samo 10% naših potreba (u poređenju sa 50% u 2010. godini). Pogotovo što se količine uvezene iz Rusije (160 milijardi m³ godišnje) ne mogu u potpunosti zameniti, posebno tečnim prirodnim gasom koji tranzitira uglavnom u jugoistočnu Aziju.
Za Francusku, koja nije gasno intenzivna zemlja, ruski gas predstavlja samo 3% njene primarne potrošnje energije. S druge strane, za Nemačku je ova cifra povećana na 16%. Koliko god je moguće iz prihvatljivih mera trezvenosti da smanji potrošnju energije za 3% tako što će izbaciti sitni otpad, smanjenje za 16% moguće je samo prihvatanjem duboke recesije u svojoj ekonomiji. Francuska se stoga suočila sa Nemačkom u poziciji snage i mogla je da izabere dozu solidarnosti koju je spremna da prizna.
Nažalost, gašenje polovine francuskih nuklearnih reaktora sada zahteva se uvozi ogromna količine elektrona sa druge strane Rajne. Ovo tržište „struja protiv gasa“ će primorati Francusku da smanji potrošnju za više od 3%. Ovo objašnjava 10% za dve godine koje je iznela premijerka Francuske. Nažalost, ova neodabrana trezvenost rizikuje da Francusku, poput Nemačke, uvuče u spiralu recesije.