Bezbednosna i geopolitička dimenzija
Posebnu pažnju privlači takozvani „Suvalki koridor“ – uski pojas između Litvanije i severoistoka Poljske, koji ima strateški značaj za NATO. Ova teritorija je ne samo potencijalna tačka vojnog sukoba sa Rusijom, već i ruta koju krijumčari ljudi mogu iskoristiti, što dodatno opravdava pojačane kontrole.
Cilj poljskih vlasti je da se poveća sigurnost i ojača nadzor nad granicama, posebno u kontekstu rastućih bezbednosnih izazova i migrantske krize. Ipak, ove mere su predmet debata i kritika.
Kritike međunarodnih organizacija i potencijalna kršenja Šengenskih pravila
Organizacije za ljudska prava, poput Amnesti internešenela, optužuju Poljsku da sistematski i bez pojedinačne procene odbija migrante, što bi moglo predstavljati kršenje međunarodnog i evropskog prava.
Obnavljanje graničnih kontrola u Šengenu, ukoliko postane trajno i sistemsko, bilo bi suprotno pravilima tog prostora, čiji je član Poljska od 2007. godine.
Kako se ovo odražava na naše ljude koji putuju?
Za Srbe koji žive u Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji ili drugim zapadnim zemljama i često putuju kopnom kući – posebno preko Mađarske, Austrije, Nemačke i Poljske – situacija se može dodatno komplikovati. Ako kontrole postanu uobičajene, putovanja mogu trajati duže, sa mogućim zadržavanjima na granicama. Pojedine rute mogu postati manje prohodne ili nepovoljne zbog pojačane kontrole, što može uticati i na troškove i planove putovanja.
Savet za naše građane je da pomno prate aktuelna upozorenja, planiraju put unapred, i obavezno imaju svu potrebnu dokumentaciju – uključujući dokaz o boravištu, radnom angažovanju i validne pasoše.
Sa ciljem da omogući našim ljudima u Francuskoj da ostanu u kontaktu sa svojim jezikom, kulturom i dešavanjima iz domovine,