Kit sa kljunom obično je poznat kao „aktivni lovac“ koji zaranja na dubinu od 1.000 metara kako bi se hranio, posebno lignjama, ova ženka „mora da je ostala na površini i progutala ono što joj je prošlo pod nosom“, dodaje on. „Definitivno sa ovom bolešću, ona je od aktivnog lovca prešla u kornjaču koja zanosi i guta plastiku, uzimajući je za meduze“, objašnjava on.
Prema opservatoriji, „ova masa plastike je verovatno ubrzala smrt kitova“, procenjeno na najmanje deset dana. „Ovaj otpad postavlja zidove želuca i creva, što može prouzrokovati blokade i sprečiti ulazak hranljivih sastojaka u krv.“
Po mišljenju Willy Dabina, apsorpcija plastičnih komada „pokazuje značajnu dostupnost materije u okeanima“, ali je i dalje „retka“ činjenica kod morskih sisara. To je 2 do 3% od 2.000 primeraka tuljana, kitova i delfina koji se svake godine nasukavaju na velegradskim i prekomorskim obalama. Za opservatoriju, „problem“ je više u fenomenu „bioakumulacije“ koji takođe pogađa morske sisare, kada jedu ribu koja je i sama unijela plastiku.