Eksperti naglašavaju da čak i da Francuska ima veći broj skloništa, to ne bi značajno povećalo šanse za preživljavanje u slučaju nuklearnog napada. Žan-Mari Kolin, direktor organizacije ICAN (Međunarodna kampanja za zabranu nuklearnog oružja), objašnjava:
„U slučaju eksplozije nuklearnog oružja koje je deset ili dvadeset puta snažnije od bombe bačene na Hirošimu, posledice bi bile katastrofalne bez obzira na lokaciju“.
On dodaje da čak ni privatni bunkeri, često smešteni ispod ključnih državnih zgrada ili privatnih poseda, ne mogu garantovati dugoročno preživljavanje. Radioaktivne posledice i društveni kolaps učinili bi život nakon nuklearne eksplozije gotovo nemogućim.
Finansijski i logistički razlozi stoje iza nepostojanja civilnih skloništa u Francuskoj. Izgradnja skloništa za svih 70 miliona stanovnika bila bi izuzetno skupa i tehnički izazovna. Međutim, Kolin naglašava da problem nije samo finansijske prirode:
„Ni jedna vlada danas ne može precizno reći šta bi se desilo u slučaju nuklearne eksplozije na teritoriji Francuske“.
Iako bi određeni broj ljudi, poput onih u vojnim ili privatnim skloništima, mogao preživeti prvobitni udar, suočili bi se sa teškim postapokaliptičnim uslovima. Radioaktivno zagađenje, kolaps infrastrukture i društvenog poretka predstavljali bi ogromne izazove.
Zaključak stručnjaka je jasan: najbolja strategija ostaje međunarodno razoružanje i smanjenje tenzija, jer čak ni najnapredniji sistemi zaštite ne mogu garantovati preživljavanje u slučaju nuklearnog sukoba.
Dugogodišnje iskustvo i izuzetna profesionalnost i kvalitet u poslu učinili su da se nadaleko čuje za prevoznika Dobrosava. Njegova firma
