U poslednje vreme, u Francuskoj se sve više šire glasine o mogućnosti da država rekvirira ušteđevinu građana kako bi otplatila svoj dug. Kako ekonomska i politička kriza potresa zemlju, pitanje finansiranja javnog duga postalo je tema intenzivnih debata. Francuski dug trenutno iznosi 3.228 milijardi dolara, što je oko 112% BDP-a zemlje, dok se Francuska nalazi pod procedurom za prekomerni deficit Evropske unije, prenosi Cryptoast.
Ove glasine podstaknute su, između ostalog, izjavama bivšeg ministra finansija, Žan-Pjera Furkada, koji je sugerisao mobilizaciju nacionalne štednje kako bi se očuvala finansijska suverenost Francuske. Međutim, ovo je daleko od realnosti jer vlada nema ovlašćenje da direktno uzima novac sa štednih računa građana. Štednja u bankama je zaštićena od takvih postupaka, a zaplena sredstava može se desiti samo u slučaju ličnog duga, poput neplaćenih dugova ili računa.
U slučaju bankarske krize, država, putem Visokog saveta za finansijsku stabilnost (HCSF), može privremeno blokirati sredstva, ali to je samo zamrzavanje, a ne oduzimanje štednje. Ove mere su vremenski ograničene na šest meseci, sa mogućnošću jednog produženja, i odnose se samo na velike bankarske krize. Ovaj scenario nikada nije primenjen, čak ni tokom globalne ekonomske krize 2008. godine.
Umesto direktnog uzimanja ušteđevine, najverovatniji način na koji bi država mogla povećati prihod jeste kroz povećanje poreza. Ova mogućnost je već na stolu, jer se predviđa povećanje poreza u predloženom budžetu za 2025. godinu. Dakle, iako rekvizicija ušteđevine nije moguća, povećanje poreza bi moglo indirektno uticati na ušteđevinu građana.
Oduvek smo želeli, u Parizu i okolini, da imamo jedan pravi srpski restoran na visokom modernom nivou po ugledu na
