Tenzije su se očigledno povećale oko ukrajinskog dosijea od odluke Vladimira Putina da prizna dve samoproglašene republike Donbasa, što je dovelo do niza zapadnih sankcija. Zemlje članice EU su 22. februara odobrile „paket sankcija“ koji će „naštetiti“ Rusiji, uključujući zamrzavanje imovine i zabranu viza, posebno usmerenih na 351 poslanika Dume, kao i sankcije koje će biti usmerene na „27 pojedinaca i entiteta koji doprinose potkopavanju ili ugrožavanju teritorijalnog integriteta, suvereniteta i nezavisnosti Ukrajine“, rekao je šef diplomatije EU Josep Borrell.
Na ovu temu, Gabriel Attal je ove sankcije opisao kao „izuzetno teške”, tvrdeći da bi „mogle doći i druge sankcije ako se situacija promeni”. Što se tiče moguće ekonomske odmazde Rusije, uključujući rizik od vrtoglavog porasta cena gasa, portparol vlade je odbacio ideju rekavši da je „vlada preduzela izuzetno snažne mere“ i da će nastaviti da „zamrzava cene gasa“.
RUSKA VOJSKA NA 20KM OD KIJEVA: Ekspresni napredak vojnih snaga
Sjedinjene Države su takođe 22. februara najavile da će nastaviti sa „prvom tranšom“ ekonomskih sankcija Rusiji, upozoravajući da dodatne mere ostaju „na stolu“ u slučaju ruske „eskalacije“ u Ukrajini. Američki zvaničnik kojeg citira AFP sa svoje strane upozorio je da bi ceo ruski bankarski sektor mogao biti na meti sankcija.
Suočena sa ovim sankcijama, ruska diplomatija je sledećeg dana uverila: „Ne bi trebalo biti sumnje: biće snažnog odgovora na sankcije, ne nužno simetričnog, ali dobro proračunatog i bolnog za američku stranu. „Rusija je dokazala da je sposobna da minimizira nanetu štetu, bez obzira na cenu sankcija“, navodi se u saopštenju ruskog ministarstva spoljnih poslova i dodaje da „pritisci u vezi sa sankcijama ne mogu potkopati rusku odlučnost da čvrsto brani svoje interese“.