U scenarijima koji su predstavljeni u Le Figaro Magazine, menjamo jedan faktor, a to je faktor imigracione politike: imamo „visoki“ scenario, koji predstavlja nastavak trenutne dinamike imigracije od 350 000 trajno useljenih godišnje. Zatim srednji scenario, koji odgovara blagom padu, sa 250 000 useljenih. I restriktivni scenario, sa drastičnim smanjenjem, gde se vanevropski imigracioni tokovi smanjuju otprilike četiri puta u odnosu na srednji scenario. Promena imigracione politike, koja je povezana sa sposobnošću delovanja političke vlasti, imaće presudan uticaj na lice francuskog društva na kraju veka.
K. P.: Žan-Lik Melanšon najavljuje Francusku koja će već do 2050. biti „50% mešovita (rasno/etnički)“. Iako se taj pojam mešanja (métissage) ne koristi u vašoj studiji, da li se ta formulacija, na svoj način, preklapa sa vašim projekcijama?
N. P.-M.: Istina je, pojam mešanja se ne koristi u ovoj studiji. Ne znam koje mu značenje daje Žan-Lik Melanšon, ali u tome se može pronaći konotacija, za koju bi neki rekli da je rasna, a koja očigledno nije prisutna u studiji. Ako pod pojmom „mešovita“ Žan-Lik Melanšon podrazumeva osobe koje imaju bar jedno vanevropsko poreklo gledano kroz tri generacije, njegova „prognoza“ deluje preterano. Čak i u scenariju u kojem osobe vanevropskog porekla kroz tri generacije postaju većina među novorođenima u prvoj polovini 2040-ih, u ukupnom stanovništvu to bi postale tek sredinom 2070-ih godina. Dakle, znatno posle 2050. godine koju pominje Žan-Lik Melanšon.
K. P.: Da li su vaši katastrofalni scenariji „neizbežnost“? Konkretno, koje bi precizne političke odluke trebalo doneti danas da bi se prešlo sa visokog na restriktivni scenario i da li je to, po Vašem mišljenju, uopšte moguće u trenutnom evropskom pravnom okviru?
N. P.-M.: Restriktivni scenario nema nikakve šanse da se dogodi sam od sebe. Pre svega, tu je skup današnjih pravnih prepreka. Veliki deo imigracije je zagarantovan pravom: pravo na azil, spajanje porodice. Drugi razlog je dinamika privlačnosti Evrope: demografski debalans između našeg kontinenta, koji je jedan od najbogatijih na svetu, i kontinenta koji je najjužnije, Afrike — koja je istovremeno najmlađa i najsiromašnija na svetu — nema nikakvog razloga da presuši u narednim decenijama.
Ipak, ako odlučimo da se oslobodimo određenog broja ustavnih ili evropskih okova, ako odlučimo da povratimo prostor za manevrisanje u pogledu broja i profila imigranata koje primamo u Francuskoj — što bi zahtevalo velika politička pomeranja — restriktivni scenario nam pokazuje da demografska putanja Francuske u veku koji dolazi nije unapred zapisana. Ali to bi zahtevalo politički zaokret koji je i odlučan i dugotrajan, što je jasno jedna od tema o kojima će se raspravljati tokom predsedničkih izbora 2027. godine.
