Vojna potrošnja u porastu
„Sve evropske zemlje se naoružavaju, a mi to moramo da uradimo“, izjavio je u martu Aleksandar Vučić. „Čak i mnogo više od ostalih, da ostanem netaknut i da budem u stanju da odvratim moguće agresore (…) Nikada nisam u potpunosti zadovoljan, ali naše vojne sposobnosti od pre deset godina su neuporedive sa današnjim“.
Srbija izdvaja 2% svog BDP-a za svoju vojnu potrošnju. Investicije su poslednjih godina u stalnom porastu. Od 2012. do 2023. vojni budžet Srbije se utrostručio i dostigao 1,4 milijarde evra. Više od ukupnog budžeta ostalih pet balkanskih zemalja.
U periodu od 2014. do 2023. Srbija je potrošila 2,67 milijardi evra na kupovinu naoružanja – pre svega za nabavku kineskog protivvazdušnog sistema FK-3, ruskih helikoptera Mi-17 i Mi-35, kao i ruskog PVO sistema Pancir.
Blizina Rusije
Međuti, nabavka borbenih aviona Rafala je drugačija i složenija. Blizina šefa srpske države ruskom kolegi Vladimiru Putinu predstavlja problem za Pariz. Iako je Srbija osudila rusku agresiju u Ukrajini, nije se uskladila sa zapadnim sankcijama.
Krajem marta, srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić posetio je Moskvu, što je, prema oceni srpske diplomatije, prilika da unapredi „tradicionalno prijateljske veze Srbije i Rusije”.