Mnogi trgovci zbog toga pribegavaju postavljanju kamera za video zaštitu da bi se borili protiv ove pojave. Postavljanje kamera na mestu koje je otvoreno za javnost regulisano je zakonom br.95-115 od 4. februara 1995. godine. Ovaj zakon koji se odnosi na privatnost zahteva da javna mesta obaveste korisnike o korišćenju takvog sistema. Upotrebu video nadzora trgovci često koriste prvenstveno zbog njegovog efekta odvraćanja. Ali stvari postaju komplikovane kada je u pitanju stvarno korišćenje slika sa ovih kamera.
U stvari, ove slike se ne mogu koristiti ili distribuirati pod kaznom sankcija, pod pravom na sliku. Jedini način da se ove slike koriste je da se čuvaju kao dokaz za identifikaciju počinilaca krađe ili napada tokom sudskog suđenja nakon podnošenja tužbe. Mnogi trgovci se osećaju obeshrabreni ovim dugim i složenim postupkom, čiji neizvesni rezultati nisu baš motivišući i koji ih malo štite od ponovljenih lopova.
GODINA ZATVORA I 45.000 EVRA KAZNE
Po sadašnjem stanju zakona, član L226-1 Krivičnog zakona predviđa da „rad, na bilo koji način, dobrovoljnog narušavanja privatnosti drugog lica gledanjem, snimanjem ili prenošenjem, bez njihovog pristanka, slike osobe na privatnom mestu“.
Ovaj član krivičnog zakona izražava želju da se zaštiti svačije pravo, kako se sadržaj ne bi našao na mreži bez saglasnosti dotične osobe. Ali u svom tekstu, ovaj član krivičnog zakona može biti podložan tumačenju i imati kontraproduktivne efekte, jer štiti, u slučaju krađe u radnji, počinioce krivičnog dela.
Ministarstvo pravde je u julu 2023. godine stvorilo novi sistem za borbu protiv ove krađe. Reč je o fiksnoj krivičnoj kazni koju će počinioci krađe u radnji uhvaćeni na delu morati da plate ako žele da izbegnu sudski postupak. Nedovoljno za mnoge trgovce koji traže pravo da na društvenim mrežama prikažu počinioce krađa.