Naučio sam mnogo, ali mi je dosta pomogla i škola, dobra škola iz Srbije, ona koja se uči na akademiji, ali i na ulici. Shvatao sam kulturne razlike, ali i načela koja su nepromenjiva i koja važe na svim meridijanima.
Vremenom, i ja sam se promenio. Strani jezici su mi sve više ličili na maternji, a maternji na strani. Sve se menjalo, maniri, odeća, stil života, hrana, i akcent, „Savoir de Vivre“. Neke stvari se nisu menjale. Ljubav prema kafani, samo što se ovde to zove „pub, salon de the, resto ili Biergarten“. U mestima u kojima sam živeo nije bilo našeg sveta ili se nismo sretali. Postajao sam sve više Englez i Francuz.
Vrlo brzo sam video da niko ne zna da izgovori pravilno moje ime. U početku mi je to smetalo, iako sam znao da je to samo stvar fonetike. Međutim, vremenom sam i ja počeo da izgovaram svoje ime kao oni – da bi me bolje razumeli.
nastavak na sledećoj strani
Mi smo tu za Vas da sve vaše divne uspomene pretočimo u nešto sto traje. Dan svadbe i venčanja dođe