Francuska uvodi „digitalnu punoletnost“: Da li je ovo kraj privatnosti na internetu i kako zakon utiče na našu dijasporu?

Francuski parlament je i zvanično usvojio istorijski i izuzetno kontroverzan zakon: od 1. septembra 2026. godine mlađima od 15 godina zabranjuje se pristup društvenim mrežama.

Time je Francuska postala prva evropska zemlja koja uvodi takozvanu „digitalnu punoletnost“. Reč je o jednoj od najvažnijih reformi predsednika Emanuela Makrona, čiji je zvanični cilj zaštita maloletnika od psihičkih, vršnjačkih i bezbednosnih rizika na internetu.

Pored zabrane mreža za mlađe od 15 godina, novi zakon u potpunosti zabranjuje i upotrebu mobilnih telefona u srednjim školama (licejima), što je mera koja je do sada važila samo za osnovne škole.

Međutim, iako tekst zakona zvuči usmeren isključivo na decu, rešenje koje zahteva dovodi do pitanja koje potresa celokupnu javnost: da li ovo u praksi znači kraj privatnosti za SVE korisnike interneta u Francuskoj?

Dve faze primene zakona: Kako će izgledati „rokovi“?

Primena ovog pravila ići će u dva koraka:

1. Od 1. septembra 2026. godine: Zabrana i obavezna provera starosti važe za sve novootvorene naloge.

2. Od 1. januara 2027. godine: Zabrana se proširuje na sve postojeće naloge.

Kako je ministarka za digitalizaciju, An le Enanf (Anne Le Hénanff), otvoreno objasnila:

„Svi mi u Francuskoj moraćemo u roku od četiri meseca da dokažemo svoje godine. Ako korisnik ima manje od 15 godina, nalog se gasi.“

Iz zabrane su izuzete isključivo obrazovne platforme, enciklopedijski sajtovi poput Vikipedije i softverski projekti otvorenog koda (open-source).

Da li je ovo kraj privatnosti na internetu u Francuskoj?

Glavni kamen spoticanja jeste pitanje: Kako platforme poput TikTok-a, Instagrama, Facebook-a ili X-a mogu sa sigurnošću znati da imate više od 15 godina ako im to ne dokažete?

Odgovor je jednostavan — ne mogu. Da biste potvrdili starost, moraćete da priložite lični dokument (ličnu kartu/pasoš) ili prođete kroz sistem za prepoznavanje lica (biometriju).

Predstavnici vlasti tvrde da privatnost neće biti ugrožena. Plan je da se koriste nezavisni posrednički alati poput aplikacije France Identité ili državnog servisa Docaposte. Prema rečima ministarke, posrednički alat će samo izdati „binarni odgovor“ (DA/NE da li korisnik ima više od 15 godina) i neće prenositi lične podatke niti vršiti skladištenje.

Zašto kritičari tvrde suprotno?

Opozicije i borci za ljudska prava na internetu (poput stranke LFI) upozoravaju na nekoliko opasnih aspekata:

• Ukidanje anonimnosti: Svaki korisnik interneta na teritoriji Francuske biće primoran da poveže svoj stvarni identitet sa digitalnim profilom.

• Rizik od curenja podataka: Čak i ako država tvrdi da se podaci ne čuvaju, privatne platforme i aplikacije trećih strana postaju meta hakerskih napada.

• Efekat „Nadzorne države“: Stvara se presedan po kom država ima tehnički uvid u to ko, kada i kojoj platformi pristupa.

nastavak na sledećoj strani