Francuska uvodi „digitalnu punoletnost“: Da li je ovo kraj privatnosti na internetu i kako zakon utiče na našu dijasporu?

Koje su tehničke alternative i kako zaobići blokadu?

Kao i kod svakog pokušaja restrikcije na internetu, korisnici već traže načine da zaobiđu sistem. Najčešće alternative i metode koje se pominju u javnosti uključuju:

1. Upotreba VPN-a (Virtual Private Network): Izmeštanjem IP adrese van teritorije Francuske (npr. u zemlju u kojoj ovaj zakon ne važi), korisnik može pristupiti društvenoj mreži bez potrebe za verifikacijom starosti.

2. Alternative zasnovane na decentralizovanim mrežama: Mreže poput Mastodona, Bluesky-ja ili privatnih Discord servera koji ne spadaju u kategoriju komercijalnih giganata i teže ih je kontrolisati.

3. Prikrivanje identiteta i „lažni profili“: Korišćenje tuđih dokumenata ili naloga starijih ukućana.

Ipak, očekuje se da će Francuska izvršiti jak pritisak na same aplikacije pod pretnjom ogromnih novčanih kazni, što znači da bi same platforme moglesvakodnevno da nadograđuju sisteme za detekciju VPN-a.

Specijalno pitanje: Kako ovaj zakon utiče na naše ljude sa srpskim pasošem u Francuskoj?

Nakon objave zakona, među našim ljudima koji žive i rade u Francuskoj nastala je velika nedoumica: Da li državljani Srbije koji nemaju francuske dokumente mogu da „izigraju“ ovaj zakon?

Kratak odgovor je: Teško, jer zakon ne prepoznaje državljanstvo, već geografsku lokaciju i vrstu rezidentskog statusa.

Evo kako će to izgledati u praksi za građane Srbije u Francuskoj:

1. Srpski pasoš sa francuskom boravišnom dozvolom (Titre de séjour)

Ako živi u Francuskoj, naš državljanin ima boravišnu dozvolu (titre de séjour). Državni alati za verifikaciju (poput France Identité) usklađuju se i sa stranim rezidentima. Dakle, platforme će prihvatiti validan rezidentski dokument ili pasoš. Nećete moći da izbegnete verifikaciju samo zato što nemate francuski pasoš, jer se provera vrši za svakog ko pristupa mreži sa teritorije Francuske.

2. Upotreba srpske SIM kartice ili srpskog pasoša bez rezidencije

Neki veruju da bi otvaranje naloga pomoću srpskog broja telefona ili srpskog pasoša omogćilo zaobilaženje pravila. Međutim:

• Geolociranje (IP adresa): Ako se nalazite u Parizu ili Lionu, aplikacija detektuje da ste na francuskoj mreži i zahtevaće verifikaciju starosti po francuskom zakonu, bez obzira na to čiji pasoš imate.

• Srpski pasoš za verifikaciju: Ako priložite srpski pasoš aplikaciji da potvrdite da imate više od 15 godina, sistem će vam odobriti pristup — ali ste time opet morali da date svoje lične podatke, čime niste izbegli proveru identiteta.

3. Može li se zakon „izigrati“?

Jedini način na koji naši ljudi u Francuskoj mogu izbeći verifikaciju jeste:

• Korišćenje VPN servisa (povezivanje preko servera u Srbiji ili nekoj drugoj zemlji van Francuske).

• Otvaranje i korišćenje naloga isključivo dok su u Srbiji (mada će po povratku u Francusku aplikacija verovatno ponovo tražiti potvrdu lokacije/starosti).

Šta sledi dalje?

Francuska želi da ovaj model postane standard za celu Evropsku uniju. Coalition od 15 evropskih zemalja već razmatra uvođenje sličnih zakonskih okvira, dok Evropska komisija uveliko radi na jedinstvenoj evropskoj aplikaciji za verifikaciju starosti.

I dok zagovornici zakona slave „pobedu za bezbednost dece“, protivnici upozoravaju da 1. septembar 2026. godine označava početak nove ere u kojoj privatnost na internetu u Evropi više nikada neće biti treatsirana na isti način.

Da li podržavate uvođenje digitalne punoletnosti ili smatrate da ovo ugrožava privatnost građana? Pišite nam u komentarima!