Međutim, izgleda da nadležni ne razumeju problem, optužuju aktiviste poput Staše Ivkovića. Za razliku od svojih suseda, Hrvatske ili Crne Gore, Srbija još uvek nije usvojila zakon o „osvetničkoj pornografiji“ (distribuciji intimnih sadržaja radi osvete) ili distribuciji nedozvoljenih sadržaja u grupama za diskusiju.
Ako osobe koje su uhapšene zbog posedovanja dečje pornografije mogu biti optužene, u slučajevima „pornografije iz osvete“, samo imenovana prijava može dati povoda za krivično gonjenje, smatra advokat Jelena Drndarski; što komplikuje put žrtava, dok platforme poput Telegrama garantuju anonimnost.
Suočene sa, kako smatraju, vidom nekažnjivosti, aktivistkinje Autonomnog ženskog centra (AZC) u Beogradu pozvale su na pooštravanje zakona u peticiji koja je prikupila desetine hiljada potpisa. Bez uspeha do sada.
U Srbiji je od 2011. do aprila 2024. godine procesuirano 717 osoba zbog posedovanja dečje pornografije i iskorišćavanja maloletnika, a osuđeno je 408, sa uslovnim zatvorskim kaznama ili novčanim kaznama u većini slučajeva, navodi se u istrazi Osnažene.
S druge strane, kazna za žrtve je doživotna, podvlači Vanja Macanović iz AZC-a. „Ovi video snimci, ove fotografije, ostaju na mreži zauvek, a žrtve žive u strahu da će ih neko ponovo videti. Srpsko specijalno tužilaštvo za zločine povezane sa visokim tehnologijama nije odgovorilo na zahteve AFP-a.
Firma « MD PRO ASSURANCES » nudi vam sve vrste osiguranja, individualna i profesionalna, po najpovoljnijim uslovima i najpovoljnijim cenama.
