Ovo je vapaj koji deli sve veći broj vlasnika preduzeća, zanatlija i e-commerce prodavaca u Francuskoj: „Duboko volim svoju zemlju, ali sam na ivici snaga.“ Između ogromnog tereta obaveznih doprinosa i osećaja da se uloženi novac ne vraća kroz kvalitet javnih usluga, ideja o preseljenju biznisa u inostranstvo za mnoge postaje jedini izlaz.
Sa porezima i socijalnim doprinosima koji premašuju 45% BDP-a, Francuska se nalazi na samom vrhu evropske lestvice po poreskom pritisku. Za nezavisne preduzetnike, ova ekonomska klima stvara ozbiljan poreski revolt i dovodi do istorijskog sloma fiskalnog patriotizma.
Za mnoge zanatlije i vlasnike malih i srednjih preduzeća, realnost je gorka. Rad bez prestanka, često 6 ili 7 dana u nedelji od ranog jutra, više nije garancija za finansijski mir. Razlog? Doprinosi za socijalno osiguranje (poput francuskog URSSAF-a) koje preduzetnici opisuju kao „ubistvene“, i oporezivanje koje direktno kažnjava i guši rast firme.
Prema zvaničnim istraživanjima, skoro 80% građana smatra da su stope poreza i doprinosa previsoke. Mnogi uspešni preduzetnici priznaju da trenutno „ćute, trpe i plaćaju u tišini“, dok istovremeno aktivno pripremaju teren za odlazak. Osećaj da se novac poreskih obveznika loše troši samo doliva ulje na vatru, posebno u svetlu vidnog pada kvaliteta u zdravstvenom i obrazovnom sistemu.
Dok se digitalni preduzetnici okreću Irskoj ili SAD, vlasnici proizvodnih pogona, tekstilnih i prerađivačkih industrija, kao i zanatlije sa većim brojem zaposlenih, sve češće biraju preseljenje proizvodnje u Srbiju. Za razliku od zapadne Evrope gde administrativni troškovi i doprinosi guše profit, Srbija se pozicionirala kao ključno čvorište za kompanije koje žele da zadrže prisustvo na evropskom tržištu, ali po znatno povoljnijim uslovima. Sa konkurentnom stopom poreza na dobit, finansijskim podsticajima za investicije i operativnim troškovima koji su višestruko niži nego u Francuskoj, otvaranje firme u Srbiji i transfer proizvodnih kapaciteta postali su sinonim za spasavanje biznisa od bankrota pod naletom evropske inflacije. Za francuske preduzetnike koji sele fabrike, ovo nije samo finansijska računica, već strateški povratak stabilnosti i održivom razvoju.
Dok je relokacija komplikovana za klasične lokalne prodavnice i zanatlije, digitalni sektor nudi potpunu fleksibilnost. Vlasnici e-commerce platformi i online biznisa su prvi koji povlače radikalne poteze. Čim ostvare stabilan rast i akumuliraju dovoljno kapitala, prebacivanje sedišta firme ili otvaranje firme u inostranstvu postaje njihov glavni prioritet kako bi sačuvali plodove svog rada.
Kada se analizira odnos poreza u Francuskoj i drugim zemljama, nekoliko destinacija se uvek izdvaja kao prvi izbor za preduzetnike:
Portugal i Španija: Zbog odličnog kvaliteta života i posebnih poreskih olakšica za nove rezidente (poput NHR statusa).
Irska i Luksemburg: Istorijske oaze za e-commerce i holding kompanije zahvaljujući konkurentnim stopama poreza na dobit.
Sjedinjene Američke Države (SAD): Zbog ogromnog tržišta, rasta i poslovne kulture koja ceni uspeh, a ne kažnjava ga.
Zanimljivo je da francuski preduzetnici u osnovi nisu protiv plaćanja poreza. Skoro 80% njih i dalje smatra plaćanje poreza građanskom dužnošću i oštro osuđuje sivu ekonomiju i rad na crno.
Ono što oni traže nije potpuno ukidanje pravila, već pravedan sistem u kojem se lične žrtve, rizik i naporan rad poštuju, a ne guše konfiskatorskim merama. U tom kontekstu, preseljenje biznisa u inostranstvo više nije čin nedostatka patriotizma, već legitimna strategija za ekonomski opstanak i dalji razvoj.
izvor: RMC.BFMTV
U srcu naše dijaspore postoje firme na koje možemo da se oslonimo. TRANSAM IDF je upravo takav partner – dokaz
