Zbog rata u Bosni nemoguće je bilo otići direktno tamo. Put Ilidže ga je vodio preko Beograda. U ambasadi Srbije je zatražio vizu predstavljajući se kao baštovan.
„Ne mogu vam opisati stres i strah koji sam tada imao. Šta ako mi ne odobre vizu? Jel to znači da je više neću videti? Da nikada neću držati te divne ruke? Ali snagu i želju koju sam tada imao prevazilazi sve ono što običan čovek može u tom trenutku da učini“.
Na njegovu veliku sreću Ambasada Srbije u Parizu mu je odobrila vizu. Velika sreća obasjala je Sirila ali i mala zabrinutost jer ako bude otišao to znači da će u vojsci dezertirati. Izdaje svoju zemlju, svoj narod, svoje pretke…Nije ga tada bilo to toliko briga jer je ljubav njegova zvezda vodilja. Ljubav zbog koje se živi ali za koju se i život daje.
nastavak na sledećoj strani
Mi smo tu za Vas da sve vaše divne uspomene pretočimo u nešto sto traje. Dan svadbe i venčanja dođe
