„Bistro” je jedan od onih tipično pariskih termina kojih ima toliko! Iako danas poprimaju različite oblike, pariski bistroi su prvobitno bili mali, nepretenciozni kafići koje su vodili oni poznati kao „bougnati“ – imigranti iz regije Auvernja koji su napustili svoje osiromašene zemlje tokom industrijske revolucije da bi se nastanili u Parizu i otvorili svoj mali biznis. Ove ustanove su bile prepoznatljive po veoma popularnoj atmosferi. Raspoređeni oko velikog cink šanka i ukrašeni sa nekoliko drvenih ili gvozdenih stolova prekrivenih papirnim stolnjacima, ovo su u suštini mesta prolaza gde ljudi dolaze da popiju kafu ili pivo, a ponekad i jedu po nižoj ceni.
Etimologija same reči je, međutim, još uvek u širokoj debati. Neke analize sugerišu da je u pitanju regionalizam uvezen u Pariz u 19. veku. Izraz „bistro” bi tada mogao da vodi poreklo od reči „bistraud” koja je na dijalektu Poitevin prvo označavala „slugu”, a zatim „trgovca vinom”. Za druge, to bi bilo bliže reči „bistouille“ koja se koristi da se govori o kafi sa dodatkom rakije tipične za severnu Francusku, ili čak slengu „bistingo“ što znači „kabare“.
Ali ono što je veoma verovatno to je da popularna legenda radije teži da poreklo reči „bistro” približi ruskoj okupaciji posle poraza francuske vojske 1814.godine. Zaista, našli smo na fasadi restorana Majke Katarine na Place du Tertre, na Monmartru, ploču koja objašnjava etimologiju ovog pojma. Prema natpisu, ruski Kozaci, stacionirani u Parizu nakon poraza Napoleona 1., imali su običaj da za vreme službe idu tiho krijući se da piju u gradskim kafićima. Uplašeni da ih nadređeni ne iznenade, nestrpljivo su dozivali vlasnike kafića da ih usluže, vičući im na ruskom „Bistro! Bistro!“, što je značilo „Brzo! Brzo !“.
nastavak na sledećoj strani