U nedelju Svih Svetih, 11. juna 2023. godine, naša mlada parohija osnovana u decembru prošle godine, proslavila je po prvi put svoju parohijsku slavu – Svetog avu Justina Ćelijskog. Ovo je ono što su Srbi koji poslednjih godina sve više nastanjuju istok Francuske na granici sa Švajcarskom, veoma želeli i priželjkivali.
Tim povodom, parohiju u Gornjoj Savoji, po prvi put je posetio episkop naše eparhije zapadnoevropske, Njegovo Preosveštenstvo, Gospodin Justin (Jeremić). Vladiku je pred crkvom dočekao već sabrani verni narod i deca.
Na Svetoj arhijerejskoj Liturgiji, episkopu su sasluživali jeromonah Maksim iz Miluza, jeromonah Kirijak iz manastira Krke u Dalmaciji, privremeni paroh gornjosavojski jerej Goran Ilić Benke i vladičanski đakon Nikola Rakićević. Za pevnicom su pojavljivanje vodili diplomirani teolozi Dragoljub Bogosavljević i Miroslav Maletić. U oltaru je episkopu služio Nikola Stojanović, episkopski sekretar.
Od naroda, bili su tu domaći verni iz Doline reke Arva (gradova Ajz, Bonvil, Kliz, San Pjer u Fosinji, La Roš na Foronu, Sonzije.:..), iz Ansija, Anmasa, Šamberija i okoline, komšija iz Ženeve i veliki broj gostiju pristiglih iz Miluza, iz Liona, s Juga Francuske iz dalekog Marselja.
Vladika se tokom besede obratio vernom narodu čestitajući mu slavu i pohvaljujući trud čitave zajednice. Episkop Justin podsetio je na jedinstveno delo svetoga zaštitnika parohije – ave Justina, njegovu samopregornu borbu za pobedu Svetosavlja kao istinske filosofije života uprkos progonima, pritvoru koje je s radošću podnosio. Vladika je podstakao narod da podražava u revnosti za Crkvu ovog divnog svetitelja koji je svakodnevno služio Svetu Liturgiju i uvek besedio uprkos najčešće praznoj crkvi manastira Ćelije u kome je boravio u pritvoru.
Na predlog odbora parohije, episkop Justin uručio je posebnu zahvalnicu gospodinu Fransua Ujonu (François Houillon) članu katoličke parohije u Ajzu koji je od samog početka uvek bio na usluzi našoj zajednici pripremajući crkvu za naša bogosluženja i u svakoj prilici zalažući se za nas pred poglavarima katoličke zajednice kako bi nam se crkva Sv. Petra u Ajzu uvek stavila na raspolaganje.
Na kraju Svete Liturgije, izvršen je čin blagosiljanja slavskog kolača vina i koljiva koje su prineli ovogodišnji domaćini slave, Zoran i Sonja Milanović. Izvršena je i primopredaja slave za iduću godinu davanjem četvrti kolača kumu za iduću godinu, Dragiši Radisavljeviću.
Mnogobrojni narod a najpre deca, pričestili su se toga dana. Nakon konačnog otpusta, podeljena je svima nafora te se izašlo kako bi se slavlje nastavilo vani u porti crkve.
U porti crkve su mnogobrojne vredne ruke domaćina sve već pripremile prethodnog dana i ujutro pred Liturgiju. Nekoliko šatora sa postavljenim stolovima za 400 ljudi, sve u najkrasnijem redu. Budući da su toga dana bile i Petrovske poklade pred Petrovsanski post, trpeza je bila prepuna svakojakih mrsnih đakonija za meze, a za glavno jelo služen je pečeni vo koji se tu na licu mesta okretao na za tu svrhu specijalno konstruisanom ražnju još od navečerja uz prismotru zaduženih ekipa koje su na smenu dežurale tokom čitave noći.
Nakon što se pozdravio s narodom, sa svakim pojedinačno, vladika je seo u čelo sofre okružen sveštenicima i pojcima. U tom trenutku, skup je počastvovao svojim dolaskom odazvavši se pozivu zajednice, predsednik opštine Bonvila, gospodin Stefan Vaji (Stephane Vailli) u pratnji svog prvog zamenika, gospodina Lukijana Buazije (Lucien Boisier). Članovi crkvenog odbora su mesec dana pred slavu već imali prijem kod predsednika opštine, a ovo je bila prilika da se razmene ideje o saradnji i sa episkopom i privremenim parohom parohije. Gospodin Vaji se obratio srpskoj zajednici pozdravivši sve prisutne izražavajući svoje zadovoljstvo zbog organizovanja srpske pravoslavne parohije i njenog napredovanja na teritoriji pod njegovom administrativnom upravom. Takođe, obećao je i ubuduće svoju punu podršku u domenu njegove ingerencije.
Ubrzo nakon odlaska predsednika opštine, zboru se nakratko pridružio i katolički paroh ovoga kraja te i crkve Sv. Petra u Ajzu gde naša zajednica obavlja Svetu Liturgiju jednom mesečno od oktobra prošle godine. Otac Erve Rivoaren (Hervé Rivoirin) izrazio je episkopu Justinu svoju radost zbog razvoja sestrinske hrišćanske zajednice, ali i neophodnost susreta episkopa Justina s biskupom Anesija gospodinom Iv le So u skorijoj budućnosti.
Tokom trpeze, polaznici srpske dopunske škole u Arantonu sa svojom učiteljicom, gospođom Jasminom Milić, prišli su čelu sofre kako bi pred vladikom i svim sabranima izrecitovali splet stihova odabranih srpskih pesnika.
Mlađi su recitovali stihove pesme „Moja Srbijica“ Nevene Tatić Karajović, srednji i stariji uzrast „Domovina“ Vojislava Ilića i „O poreklu“ Desanke Maksimović. Zajednički su pak otpevali pesmu Vladike Nikolaja Velimirovića „Gospode Bože moj“.
Kao kruna ovog dirljivog dara vladici od strane srpske dece iz Gornje Savoje, učenik trećeg razreda Mateja Milanović, otsvirao je na harmonici melodije “ Marš na Drinu” i “Đurđevdan” praćen ovacijama prisutnih.
Vladika se zahvalio deci koja su ga u srce dirnula svojim trudom i blagoslovio ih je.
Zatim je pred vladikom održao pozdravno slovo gospodin Zoran Lukić iz Šamberija, mblagajnik parohije. On je episkopa pozdravio u ime Crkvenog odbora koji broji petnaestak članova među kojima dve žene i koji je vrlo vredno i složno radio na pripremama za slavu tokom dva prethodeća meseca. Zahvalio se kako episkopu tako i svim prisutnim vernicima sabranima da proslave spomen Svetog ave Justina, velikog bogoslova koga je Srbija dala u dvadesetom veku i da pokazavši snagu i lepotu srpskog jedinstva.
Episkopu Justinu uručen je dar od strane parohije, episkopske odežde, kako bi se sećao svoje parohije u Ajzu svaki put kad u njima bude služio gde god bio u svojoj eparhiji zapadnoevropskoj.
Nakon svih pozdrava i zahvalnih slova, reči su ustupile mesto pesmi i igri kao najlepšem izrazu narodnoga veselja i slavlja koje je trajalo do kraja popodneva.
Slavlje i veselje bi mogli da traju i do kraja dana ali za sve goste koji su prevalili malo više kilometara kako bi uzeli učešća u događaju došlo je vreme za oproštaj s domaćinima i povratak. Najpre je sabranje napustio vladika Justin vidno dirnut i pun lepih utisaka.
Nakon vladike, s Gornjosavojskim Srbima su se pozdravili i Milužani, zatim Južnofrancuski Srbi iz Oranž i Marselja i najzad Lionci.
Jedno je sigurno, svaki onaj koji je prisustvovao divnome slavlju, poneo je blagoslov Svetog ave Justina i utisak prepunog srca zbog doživljenog praznika srpskog jedinstva u molitvi i svetosavlju kao najlepšem izrazu srpskog bića u kome je sve samo radost, molitva Bogu i zahvalnost i trud da se drugome služi kao samome Hristu u ljubavi i samopožrtvovanju.
Neka bi dao Bog da po uzoru zajednice u Gornjoj Savoji, svuda po Francuskoj i pod kapom nebeskom gde ima Srba, Srbi vibriraju istim duhom i istom čežnjom zajedničkog služenja Bogu i Srpskom rodu na slavu i diku naših slavnih predaka i za svetlu Božanskom ljubavlju obasjanu budućnost naših idućih pokolenja. Amin.
fotografije i tekst: ÉGLISE ORTHODOXE SERBE SAINT JUSTIN DE TCHÉLIÉ
Mi smo tu za Vas da sve vaše divne uspomene pretočimo u nešto sto traje. Dan svadbe i venčanja dođe
