Stručnjak za verske običaje, Draško Đenović, upozorava da slavljenje krsne slave u kafanama, uz muziku i slavski kolač, nije u skladu sa duhom ovog važnog pravoslavnog običaja. „Ne bi trebalo unositi ikone i slavski kolač u restoran, jer to može predstavljati veliki greh,“ ističe Đenović. Iako smatra da se neki aspekti tradicije mogu prilagoditi savremenom načinu života, kao što je nošenje slavskog kolača u crkvu ili priprema tradicionalnih jela, Đenović naglašava da je važno zadržati suštinu i duhovnost slave, prenosi Kurir.
U velikim gradovima u Srbiji krsne slave se sve više proslavljaju u kafanama, s brojnim gostima i uz muziku. S druge strane, nemalo je onih koji kažu da im ceo taj prizor liči na svadbu ili obeležavanje punoletstva i smatraju da je neprimereno jer odudara od tradicije i običaja vere.
Period slava je počeo i prvi sledeći veliki svetac koji se obeležava u našem narodu je Sveti Dimitrije, u narodu znan kao Mitrovdan – 8. novembra. Bez obzira na to koji je svetac u pitanju, čini se da su mnogi domaćini modernizovali obeležavanje, te smo, čini se mnogim vernicima, od slavljenja porodičnog sveca stigli do bogate gozbe sa što više jela, pića i opšteg veselja.
Naravno, na sve to utiču ubrzan tempo života, zahtevni poslovi, mali prostor u stanovima, a velika želja da se pozove što više ljudi. Slava je za većinu dan kada se okupljaju familija i prijatelji, a u gradovima mnogi nemaju uslove da ih sve ugoste kod sebe, pa iznajmljuju kafane i restorane. Međutim, verski analitičar Draško Đenović kaže za Kurir da je bolje ne slaviti slavu uopšte nego slaviti je na taj način.
nastavak na sledećoj stranici