Širom Francuske bukti talas nasilnih blokada srednjih škola koji je eskalirao krajem septembra i nastavlja se ove sedmice. Prema podacima Ministarstva prosvete i Ministarstva unutrašnjih poslova, blokadama, incidentima i blokiranjem nastave obuhvaćeno je preko 400 srednjih škola, dok je policija do sada privela više od 440 lica.
Gde, kada i kako su izbili neredi?
Talasi blokada započeli su u pariskom regionu (Île-de-France), pre nego što su se proširili na Lion, Marsej, Lil i Bordo. Najžešći sukobi i scenariji potpunog haosa zabeleženi su početkom ove sedmice (od 28. do 30. septembra), a protestni pokreti učeničkih i studentskih unija pozivaju na nastavak blokada i danas.
Neredi su praćeni paljenjem kontejnera, probijanjem zaštitnih ograda na ulazima u škole, bacanjem pirotehničkih sredstava („molotovljevih koktela” i vojnih vatrometa) na policijske snage, kao i sukobima sa žandarmerijom na prilazima školskim dvorištima.
Najkritičnije u školama sa većinskom decom neevropskog porekla
Najteža situacija i najagresivniji sukobi zabeleženi su upravo u osetljivim predgrađima i migrantskim okruzima (banlieues) — poput Sen Denija (Saint-Denis), Sarsela (Sarcelles), Kretaja (Créteil) – departmana Sen-Sen Deni (93) i Val de Marn (94). Upravo u ovim ustanovama, gde dominantan procenat učenika čine deca poreklom iz vanevropskih zemalja i imigrantskih porodica, blokade su prerasle iz školskih protesta u ulične nemire, praćene uništavanjem javne imovine čija se šteta već procenjuje na stotine hiljada evra.
Suđenje gradonačelniku Bezijea, Roberu Menaru, počelo je u sredu pred Prekršajnim sudom u Monpeljeu. Gradonačelnik se tereti zbog toga što je odbio da sklopi brak između državljanina Alžira – kojem je izrečena mera obaveze napuštanja francuske teritorije (OQTF) – i njegove partnerke. Tužilaštvo je za Menara zatražilo novčanu kaznu od 7.500 evra, a konačna odluka
Kandidat na predsedničkim izborima detaljno je u utorak predstavio svoj plan za reformu penzionog sistema. On predlaže postepeno podizanje zakonske starosne granice na 65 godina, uz obećanje da će «jedan od tri Francuza» moći da ode u penziju ranije. Predstavlja je kao «odgovornu» i «pravednu» reformu kako bi se izbegla «finansijska kriza». Eduar Filip (Édouard
Zbog rasta kamatnih stopa i geopolitičkih potresa, država će morati da pozajmi 340 milijardi evra sledeće godine. Ovo je do sada nezabeležen iznos u istoriji francuske ekonomije. Rekordan iznos. Država planira da pozajmi 340 milijardi evra u 2027. godini, u poređenju sa 310 milijardi u 2026, pri čemu će rastuće kamatne stope dodatno opteretiti otplatu
Dok cene goriva na pumpama u Francuskoj ne prestaju da rastu, vlada je najavila nekoliko mera za podršku građanima, uključujući proširenje pomoći namenjene vozačima koji prelaze velike kilometraže. Pažnju: imate vremena samo do ove srede da podnesete zahtev. Pomoć koja bi mogla biti namenjena upravo vama. Proteklih dana, rekord prosečne cene dizela oboren je dva
Već nekoliko dana u Francuskoj traje talas blokada srednjih škola, koje su pokrenuli učenici nezadovoljni uslovima života i rada u svojim ustanovama. Policija je juče nemilosrdno reagovala i bilo je dosta povređenih na obe strane. Oko deset srednjih škola je potpuno ili delimično blokirano, a situacija se poslednjih dana dodatno zaoštrila zbog porasta nasilja na
U francuskom gradu Miluzu tokom vikenda došlo je do incidenta koji je privukao veliku pažnju javnosti i izazvao burne reakcije na društvenim mrežama. Prema informacijama koje je naš portal ekskluzivno pribavio, Srbin je ispred grupe Albanaca, okupljenih na skupu podrške Hašimu Tačiju, razvio srpsku zastavu i glasno uzviknuo: “Kosovo je Srbija!” Ovaj gest izazvao je
Juče održani izbori za Senat doneli su najznačajnije promene u francuskom političkom pejzažu u poslednjoj deceniji. Prema najnovijim informacijama iz Public Sénat i Le Monde, glasanje velikih elektora proteklo je mirno, bez nepravilnosti, a rezultati su potvrdili nekoliko ključnih trendova koji će oblikovati političku dinamiku uoči predsedničkih izbora 2027. Desni centar ostaje najjača snaga, ali
U novijoj istoriji Francuske ne pamti se dan poput ovih: stotine hiljada ljudi u Parizu, Lurdu i širom zemlje dočekuju Papu Leona XIV u atmosferi kakva se decenijama nije videla – bez ijednog incidenta, u potpunom miru, sa snažnim utiskom da se Francuzi, posle dugog perioda sekularizacije, polako vraćaju veri. Posle monumentalne mise na Konkordu,
Sve je izraženija i oštrija retorika na pojedinim francususkim medijima u nekom potencijalnom sukobu sa Rusijom i kako se naglašava sve većom ruskom pretnjom po Evropu. Prenosimo vam u potpunosti tekst sa francuskog TF1 pa vi procenite ozbiljnost situacije: Ruska pretnja i dalje lebdi nad evropskim kontinentom. Tenzije između Kijeva i Moskve su i dalje
Papa Leon XIV danas je održao jednu od najvećih misa u savremenoj istoriji Francuske, pred procenjenih 700.000 vernika koji su ispunili čitavu Place de la Concorde, Champs-Élysées i prostor sve do Luka pobede. Ovaj događaj, potvrđen od strane Vatikana i francuskih medija, predstavlja centralni trenutak njegove četvorodnevne posete Francuskoj. Makron nije prisustvovao misi – Papa
