Pored sukoba sa policijom, zabeležene su izuzetno napete situacije unutar samih škola. Nastavnici i nastavničko osoblje našli su se na direktnom udaru: zabeleženo je više napada i fizičkih nasrtaja na profesore koji su pokušali da omoguće ulazak učenicima koji žele da prate nastavu ili da spreče paljenje školskih kapija. U više od osam slučajeva prosvetni radnici su povređeni, dok prosvetni sindikati traže hitnu zaštitu i upozoravaju na rasulo u sistemu.
Političke konsekvence i otvorena podrška stranke LFI
Pitanje blokada podelilo je i usijalo političku scenu u Parizu:
Podrška radikalne leve stranke LFI (La France Insoumise): Stranka Žan-Lika Melanšona otvoreno poziva na širenje i nastavak blokada. Predstavnici LFI šalju podršku učenicima, dok su pojedini njihovi lokalni funkcioneri na terenu dolazili do blokiranih škola dajući šokantne izjave u kojima se navodi da „nasilje u određenim trenucima može biti legitimno”. Melanšonova stranka koristi situaciju kako bi podstakla širi društveni bunt protiv vlasti.
Oštre osude vlasti i desnice: Vlada i premijer Sebastijen Lekornu oštro su osudili nemire, nazivajući poteze LFI-ja „neodgovornim dolivanjem ulja na vatru” i političkim lešinarstvom. Desničarske i konzervativne stranke pozivaju na najstrože sankcije, deportacije izrednika bez dokumenata i gubljenje đačkih prava za sve učenike koji učestvuju u vandalizmu i napadima na profesore i policiju.
Suđenje gradonačelniku Bezijea, Roberu Menaru, počelo je u sredu pred Prekršajnim sudom u Monpeljeu. Gradonačelnik se tereti zbog toga što je odbio da sklopi brak između državljanina Alžira – kojem je izrečena mera obaveze napuštanja francuske teritorije (OQTF) – i njegove partnerke. Tužilaštvo je za Menara zatražilo novčanu kaznu od 7.500 evra, a konačna odluka
Kandidat na predsedničkim izborima detaljno je u utorak predstavio svoj plan za reformu penzionog sistema. On predlaže postepeno podizanje zakonske starosne granice na 65 godina, uz obećanje da će «jedan od tri Francuza» moći da ode u penziju ranije. Predstavlja je kao «odgovornu» i «pravednu» reformu kako bi se izbegla «finansijska kriza». Eduar Filip (Édouard
o za prosečne građane znači udar na džep sa više strana istovremeno. Kada se spoje rekordno zaduživanje države i inflacija od 3%, posledice se prelivaju direktno na svakodnevni život kroz sledeće ključne tačke: 1. Pad kupovne moći i skuplji život Inflacija od 3% znači da cene osnovnih životnih namirnica, energije i usluga nastavljaju da rastu
Dok cene goriva na pumpama u Francuskoj ne prestaju da rastu, vlada je najavila nekoliko mera za podršku građanima, uključujući proširenje pomoći namenjene vozačima koji prelaze velike kilometraže. Pažnju: imate vremena samo do ove srede da podnesete zahtev. Pomoć koja bi mogla biti namenjena upravo vama. Proteklih dana, rekord prosečne cene dizela oboren je dva
Već nekoliko dana u Francuskoj traje talas blokada srednjih škola, koje su pokrenuli učenici nezadovoljni uslovima života i rada u svojim ustanovama. Policija je juče nemilosrdno reagovala i bilo je dosta povređenih na obe strane. Oko deset srednjih škola je potpuno ili delimično blokirano, a situacija se poslednjih dana dodatno zaoštrila zbog porasta nasilja na
U francuskom gradu Miluzu tokom vikenda došlo je do incidenta koji je privukao veliku pažnju javnosti i izazvao burne reakcije na društvenim mrežama. Prema informacijama koje je naš portal ekskluzivno pribavio, Srbin je ispred grupe Albanaca, okupljenih na skupu podrške Hašimu Tačiju, razvio srpsku zastavu i glasno uzviknuo: “Kosovo je Srbija!” Ovaj gest izazvao je
Juče održani izbori za Senat doneli su najznačajnije promene u francuskom političkom pejzažu u poslednjoj deceniji. Prema najnovijim informacijama iz Public Sénat i Le Monde, glasanje velikih elektora proteklo je mirno, bez nepravilnosti, a rezultati su potvrdili nekoliko ključnih trendova koji će oblikovati političku dinamiku uoči predsedničkih izbora 2027. Desni centar ostaje najjača snaga, ali
U novijoj istoriji Francuske ne pamti se dan poput ovih: stotine hiljada ljudi u Parizu, Lurdu i širom zemlje dočekuju Papu Leona XIV u atmosferi kakva se decenijama nije videla – bez ijednog incidenta, u potpunom miru, sa snažnim utiskom da se Francuzi, posle dugog perioda sekularizacije, polako vraćaju veri. Posle monumentalne mise na Konkordu,
Sve je izraženija i oštrija retorika na pojedinim francususkim medijima u nekom potencijalnom sukobu sa Rusijom i kako se naglašava sve većom ruskom pretnjom po Evropu. Prenosimo vam u potpunosti tekst sa francuskog TF1 pa vi procenite ozbiljnost situacije: Ruska pretnja i dalje lebdi nad evropskim kontinentom. Tenzije između Kijeva i Moskve su i dalje
Papa Leon XIV danas je održao jednu od najvećih misa u savremenoj istoriji Francuske, pred procenjenih 700.000 vernika koji su ispunili čitavu Place de la Concorde, Champs-Élysées i prostor sve do Luka pobede. Ovaj događaj, potvrđen od strane Vatikana i francuskih medija, predstavlja centralni trenutak njegove četvorodnevne posete Francuskoj. Makron nije prisustvovao misi – Papa
