To ne bi bilo iznenađujuće kada se pročita šta izvestioci Senata, „veoma vezani za individualne slobode“ prema senatoru Veronique Guillotin-u, predviđaju kao sankcije za ljude koji se bune i ne prihvataju zdravstvene mere. Senator priznaje da su izvestioci inspiraciju, između ostalog, crpili iz vrlo nametljivih azijskih mera. Javni senat precizira da „Izvestioci tako zamišljaju nekoliko scenarija u zavisnosti od razmera epidemije: alati za informisanje i koordinaciju u slučaju „umerene“ krize, alati za opomenu (poput slanja SMS-a) u slučaju ozbiljnijih situacija i jače mere za ekstremne slučajeve, na primer dezaktiviranje prevozne karte ili bankovnih računa osobe koja krši karantin.
Veronique Guillotin je umirujuća kada kaže da bi takav alat omogućio ograničavanje „malog dela stanovništva, a ne celog“. Ali s obzirom na to da se trenutno uzima u obzir broj pozitivnih slučajeva za određivanje praga epidemije, a ne broj žrtava, koliko će puta biti proglašeno vanredno zdravstveno stanje i kakve mere bi trebale biti izuzetno dozvoljene? A ko će biti zatvoren? Kažu ljudi u riziku? Ili ljudi koji se nerado polažu na test, vakcinaciju i / ili na zdravstvenu ispravnost? A nakon prinudne zabrane kretanja ili pristupa nečijem novcu onima koji su otporni na ove mere, šta će biti sledeći korak? Koje će se još slobode suzbiti na osnovu zvaničnih razloga da se mogu povratiti drugi? Nismo li džabe u procesu postepenog oparenja sloboda, verujući na ovaj način da ih povratimo? Sva ova pitanja postavlja francuski portal Nexus.
Senator Rene-Paul Savari predlaže da se o ovom izveštaju raspravlja „u doba mira, a ne u vreme krize“. Da li će se ova rasprava održati ili će mere za koje se zalaže ovaj izveštaj biti nametnute u sledećem vanrednom stanju ako ga bude, obzirom da je već sve skoro pripremljeno kao da će ga biti?
Strane: 1 2