Kupovinom namirnica, pa kuvanjem isto može dosta da se uštedi. Često možeš da se nabave stvari povoljnije ako znaš ljude. Možeš ribu često da nabaviš kod alasa dosta povoljnije nego u ribarnicama, i još ti očiste sve i eto jeftinog mesa. Kažeš da umeš da pecaš, to je onda još bolje, odeš i napecaš sebi hranu. Jako je dobar izvor hrane zečije meso. Kupiš par kunića i onda ih čuvaš, ne treba im mnogo prostora, možeš bukvalno da ih hraniš poljoprivrednim otpadom, odeš na neku parcelu gde neko gaji kupus i skupiš lišće koje ljudi bacaju nakon sečenja kupusa, eto ti hrane za zeca koliko voliš, kada se natovi, zakolješ, pa u zamrzivač. Isto tako može da se jede dosta stvari. Takođe planinarenje, čim ideš po planinama, tu ima svega i svačega da se nabere i skupi. Šumski plodovi i bilje su isto besplatan izvor hrane. Maslačak, zelje, kopriva, sremuš, pečurke, šumsko voće, sve to može da se nabere za džabe i da se prehraniš time. Ono što ne možeš da nađeš to kupiš i miran si.
Možeš nenormalno da smanjiš troškove ako imaš barem pet ari zemlje. To može izuzetno dobro da te prehrani povrćem i možeš dosta stvari da proizvedeš pa da posle hraniš sitnije životinje poput pilića ili zečeva. Možeš čak i da pitaš nekoga da ti iznajmi zemlju ili da ponovo aktiviraš nečiju napuštenu zemlju. Ima zarasle zemlje koliko hoćeš po Srbiji.
E sad, sa tim novcem ćeš moći samo to, jako skromno da živiš, bukvalno samo da pojedeš i popiješ, da održavaš ličnu higijenu i da se zabaviš ono baš, baš osnovno. Ja bih to više nazvao životarenjem. Jeste minimalno i moguće, ali ćeš morati da se odrekneš nekih stvari poput izlazaka, dobre odeće i godišnjih odmora. Takođe automobil samo u krajnjoj nuždi i većinu vremena bi morao da koristiš javni prevoz kako bi ovo moglo da uspe.“
Sa ciljem da omogući našim ljudima u Francuskoj da ostanu u kontaktu sa svojim jezikom, kulturom i dešavanjima iz domovine,
