Uopštenije rečeno, ,,zbog vakcinacije, napor potreban za kontrolu oporavka epidemije treba da bude znatno manji nego tokom perioda pred vakcinaciju“, takođe procenjuje Pasterov institut.
Prema modelu, maloletnike treba posmatrati sa posebnom pažnjom zbog njihove niske stope vakcinacije, a većeg procenta populacije. „Zbog niskog obuhvata imunizacijom, deca i adolescenti čine otprilike polovinu infekcija, dok pokrivaju samo 22% populacije. Pored toga, oni su izvor otprilike polovine prenosa“.
Iz tog razloga, deca neće biti izuzeta iz novih mera ukoliko novi talas udari na Evropu. Institut preporučuje moguće mere kontrole u školama i „zdravstvene protokole strože od onih koji se primenjuju na vakcinisane odrasle osobe“. „Vakcinacija dece i adolescenata treba da im omogući povratak u normalan život“, navodi se dalje u tekstu.
Izgleda da se izgled brzog izlaska iz zdravstvene krize dovodi u pitanje pojavom zaraznijih varijanti koje predstavljaju opasnosti, uključujući zemlje u kojima je veliki deo stanovništva vakcinisan, posebno Delta varijantu koja se pojavila u Indiji i identifikovana u 85 zemalja do danas prema SZO.