„Otac ga je dovodio na susrete na poligonu za ’ersoft’ i dečak je imao svoje replike oružja. On je tu naučio kako se menja okvir na pištolju, kako se puca i kreće. Za tri boravka u streljani nije mogao ništa da nauči”, navela je oružarka. Učesnici na poligonu za „ersoft” igraju se rata, gađaju u mete i jedni u druge. Nose zaštitnu opremu, štitnike za oči. „Ersoft” je sličan nekadašnjem „pejntbolu”, ali je naprednija i realnija verzija igre.
„Replike pištolja su istovetne pravom oružju, mi ih inače koristimo za film, jer se bavimo i oružjem za film. Zvanično u ’ersoftu’ ne mogu da učestvuju deca mlađa od 18 godina, ali dečak je sve vreme bio u pratnji oca”, dodala je naša sagovornica. Inače, ona ima sertifikate o rukovanju gotovo svim vrstama vatrenog oružja.
Objasnila je da postoje jeftinije i skuplje varijante „ersoft” oružja, i da je dečak verovatno imao skuplju varijantu pištolja, takozvanu ful metal repliku koja je identična pravom. Okvir za municiju na ’ersoft’ pištolju je kao kod pravog, a puni se kuglicama. Repetiranje je isto, a ispaljuju se metalne kuglice prečnika šest milimetara.
KOMBI PREVOZ DEJANA STANOJEVIĆA: carinska i bescarinska roba
„’Ersoft’ nije bauk ili poligon za spremanje terorista, potencijalnih psihopata i slično. Ovakav vid obuke koristi se i u vojsci. U Beogradu je nekoliko prodavnica koje prodaju ’ersoft’ oružje. To je igra na poligonu, pre svega da se ljudi odvoje od ekrana i video-igrica. Ne mogu ništa loše da kažem za ’ersoft’, ali ne možemo ni da predvidimo kako će ko iskoristiti svoje veštine”, zaključila je Ana Simonović.
nastavak na sledećoj strani