Duško Ilić, generalni sekretar Nacionalne asocijacije za oružje Srbije, kazao je za „Politiku” da ne postoji zakonska regulativa kada je reč o odlasku dece u streljane, i da su takvi slučajevi u praksi veoma retki.
„Oružje na strelištu mogu da upotrebljavaju korisnici strelišta, uz nadzor instruktora i nigde nije definisano godište tih korisnika. Praksa je da streljane izbegavaju da deci daju oružje. U sportskom streljaštvu, pioniri i kadeti prvo mogu da pucaju iz vazdušne puške i to od desete godine, kada mogu da prelome tu pušku, i uz strogi nadzor trenera. Takođe, u sportskom streljaštvu iz pištolja sa centralnim paljenjem juniori mogu da pucaju od 16 godina”, rekao je Ilić.
Ivan Urošević, licencirani instruktor za bezbedno rukovanje vatrenim oružjem streljane u Beogradu, objasnio je da maloletnici dolaze u streljane, ali da je to retkost i najčešće ih dovodi roditelj koji ima veze sa oružjem, da li kroz vojsku, policiju ili lov, pa imaju oružje u kući.
Takvi roditelji zapravo žele da pokažu detetu kako pištolj nije igračka, šala i igrica, nego da je to jedan vrlo opasan i ozbiljan alat. Postoje i strelišta i klubovi koji apsolutno zabranjuju maloletnicima, čak i u pratnji roditelja, da koriste oružje, izjavio je Urošević za Tanjug. On smatra da za maloletnike streljana uopšte ne treba da bude zabava.
„Maloletnici se pojavljuju tu sa apsolutnim neznanjem, predubeđenjem da je to nešto što je lako i nešto što možete videti bilo gde u igrama, na televiziji, internetu i deluje kao igra. Stvar se drastično menja posle prvog pucnja i postoji prirodna reakcija na taj zvuk koja je otrežnjujuća”, zaključio je Urošević.
Vlada Srbije juče je donela najnovije odluke posle tragedije u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar”. Među merama je i kontrola svih streljana na teritoriji Srbije. Naloženo je da ta kontrola bude završena u roku od tri meseca, a u roku od mesec dana i pripremljeni propisi o uslovima i načinu korišćenja streljana, uključujući zabranu pristupa maloletnim osobama.