U novijoj istoriji Francuske ne pamti se dan poput ovih: stotine hiljada ljudi u Parizu, Lurdu i širom zemlje dočekuju Papu Leona XIV u atmosferi kakva se decenijama nije videla – bez ijednog incidenta, u potpunom miru, sa snažnim utiskom da se Francuzi, posle dugog perioda sekularizacije, polako vraćaju veri. Posle monumentalne mise na Konkordu, pa zatim duhovnog hodočašća u Lurd, Papa danas stiže u Mec – grad Roberta Šumana, grad pomirenja, grad koji čuva jednu od najveličanstvenijih katedrala Evrope, Saint‑Étienne, koju mnogi nazivaju „francuskom Gračanicom“ zbog njenog duhovnog sjaja, simbolike i monumentalne lepote.
KATEDRALA SAINT‑ÉTIENNE – „LANTERNA BOGU“ I SIMBOL EVROPSKOG POMIRENJA
Katedrala Saint‑Étienne u Mecu danas će biti poslednja stanica apostolskog putovanja Pape Leona XIV po Francuskoj gde će se naći i Emanuel Makron koji iz samo svojih razloga nije prisustvovao velikoj misi u Parizu na trgu Konkord. Ovaj gotički dragulj, zaštićen kao Monument Historique, jedan je od najviših, najprostranijih i najosvetljenijih sakralnih objekata u Evropi. Sa svojom nefom od 42 metra i oko 6.500 m² vitraža, Saint‑Étienne je najprozirnija katedrala francuskog hrišćanstva – pravi svetlosni hram, zbog čega je dobila nadimak „Lanterne du Bon Dieu“, odnosno „Božja Lampa“.
Izbor Meca nije slučajan. Ovo je grad Roberta Šumana, „Oca Evrope“, grad koji je vekovima bio na liniji fronta, a zatim postao simbol francusko‑nemačkog pomirenja. Papa Leon XIV upravo odavde želi da pošalje poruku mira, prijateljstva među narodima i evropske solidarnosti. U katedrali će u 16h predvoditi završnu misu svog putovanja, uz prisustvo više evropskih šefova država.
ISTORIJA KOJA TRAJE OD 1220. GODINE
Gradnja katedrale počela je 1220. godine, pod vođstvom biskupa Konrada de Šarfenberga, i trajala je sve do XVI veka. Tokom tih vekova nastajao je hram koji danas predstavlja jedno od najčudesnijih ostvarenja gotičke arhitekture u Evropi.
Njena svetlost, njena visina, njena monumentalnost – sve to čini Saint‑Étienne mestom koje se ne zaboravlja. Pisac Žozef Bard ju je u XIX veku nazvao „Božjom lampom“, zadivljen načinom na koji svetlost prolazi kroz hiljade kvadrata vitraža i obasjava unutrašnjost.
VITRAŽI KAO SVETLOSNA ENCIKLOPEDIJA UMETNOSTI
Katedrala je prava galerija kroz koju prolazi sedam vekova umetnosti. Među najznačajnijim autorima vitraža nalaze se:
- Hermann de Münster — majstor koji je 1384. izradio monumentalnu zapadnu rozetu.
- Valentin Bousch — renesansni majstor čiji vitraži donose toplinu i narativnost epohe.
- Jacques Villon — autor pet vitraža iz 1957. u kapeli Svetog Sakramenta.
- Roger Bissière — stvorio vitraže iznad bočnih ulaza 1959. godine.
- Marc Chagall — njegov ciklus inspirisan Starim zavetom (1962–1969) spada među najpoznatije u svetu.
- Kimsooja — savremena umetnica koja je 2022. unela novi dah modernog svetla u triforijum.
Ovo je jedina katedrala u Francuskoj gde se u jednoj celini mogu videti radovi od srednjeg veka do XXI veka – živi muzej svetlosti.
LEGENDA O GRAULIJU – DRAGON KOJI JE POSTAO SIMBOL MESTA
Za ljubitelje istorije i mitologije, u kripti katedrale nalazi se prikaz Graulija, legendarnog zmaja iz priče o svetom Klementu, prvom episkopu Meca. Prema legendi, Klement je svojom verom uspeo da savlada zmaja koji je terorisao grad. Danas je Graulij jedan od najprepoznatljivijih simbola Meca – spoj mitologije, hrišćanstva i lokalnog identiteta.
DANAS – PORUKA KOJA ĆE SE PAMTITI
Papa Leon XIV danas će u „francuskoj Gračanici“ izgovoriti reči koje će odjeknuti širom Evrope. Posle Pariza i Lurda, Mec postaje mesto gde se završava jedno od najznačajnijih papinskih putovanja u savremenoj Francuskoj – putovanje koje je pokazalo da se vera vraća, da se mir traži, i da svetlost katedrale Saint‑Étienne i dalje obasjava evropski duh.
