Gotovo svaka srpska porodica ima nekoga ko je otišao “na nekoliko godina” da zaradi, da se snađe, da se vrati kući sa malo ušteđevine i novim početkom. Tako počinje većina naših priča o odlasku na Zapad – skromno, privremeno, sa koferom punim nade i srcem punim planova.
Ali život, kao i uvek, ima svoje planove.
Ono što je trebalo da bude kratka epizoda, često postane čitav život. I tako nastaje ona posebna vrsta čoveka: stranac tamo gde živi, a sve veći stranac tamo odakle je došao.
🚶♂️ Prvi korak: Odlazak iz Srbije
Naši ljudi odlaze iz različitih razloga — ekonomske prilike, želja za stabilnošću, potreba da se obezbedi porodica. Ali odlazak nikada nije lak.
Poteškoće koje prate prvi odlazak:
- ostavljanje roditelja, prijatelja i poznatog života
- strah od nepoznatog i jezičke barijere
- početak od nule, bez sigurnosti i bez garancija
- osećaj da si “gost” u tuđoj zemlji
Ipak, naši ljudi su poznati po snalažljivosti. Brzo se hvataju u koštac sa poslom, uče jezik, rade više nego što bi iko očekivao. I uvek govore isto: “Još malo, pa se vraćam.”
💍 Život se dogodi: brak, deca i novi koreni
Onda dođe ljubav. Pa brak. Pa deca. I svaki put kada se pomisli na povratak, pojavi se nova obaveza, nova odgovornost, nova briga.
“Da se vratimo pre nego što deca krenu u školu.” Ali deca krenu u školu. Pa onda: “Da se vratimo kad završe osnovnu.” Pa srednja. Pa fakultet.
I tako vreme prolazi, a povratak se pomera kao horizont – uvek ispred, nikada dovoljno blizu.
nastavak na sledećoj strani
