🇫🇷 Život u Francuskoj i na Zapadu: između ponosa i nostalgije
Naši ljudi u Francuskoj, Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji… žive život koji su sami stvorili. Pošteno, radno, uporno. Ali nostalgija je stalni saputnik.
Kako naši ljudi ubijaju nostalgiju:
- gledaju utakmice reprezentacije kao da su praznik
- slušaju narodnu muziku u kolima posle posla
- prave slavu, čak i ako niko ne zna šta je to
- putuju u Srbiju kad god mogu, makar na tri dana
- donose ajvar, rakiju i miris detinjstva u koferima
Ipak, koliko god se trudili, osećaj ostaje: ovde si stranac, a tamo si postao gost.
👵👴 Kada deca odrastu: novi planovi, stari snovi
Kada deca postanu svoji ljudi, kada se osamostale, kada više ne zavise od roditelja, ponovo se javi ona stara misao:
“Sad možemo da se vratimo.”
Ali tada se pojavi nešto novo – unuci. A unuci menjaju sve.
Kako da se vratiš kada želiš da budeš deo njihovog odrastanja? Kako da odeš kada znaš da ćeš propustiti prve korake, prve reči, prve rođendane?
I tako se krug zatvara. Povratak ostaje lepa ideja, ali život je već pustio korenje negde drugde.
❤️ Domovina u srcu, život u dve stvarnosti
Ovo je priča mnogih naših ljudi na Zapadu – priča o hrabrosti, žrtvi, nostalgiji i ljubavi. Priča o tome kako čovek može da živi na dva mesta, a da nigde ne pripada potpuno.
Ali možda je baš u tome lepota: naši ljudi nose Srbiju u sebi, gde god da su. U jeziku, u običajima, u deci koju uče ko su i odakle su. U svakom povratku, makar kratkom. U svakoj suzi na aerodromu. U svakom “vidimo se uskoro”.
Jer dom nije samo mesto. Dom je osećaj. A taj osećaj naši ljudi nikada ne izgube.
