Ako ne budem želio jesti, nemoj me prisiljavati da jedem… Sam znam najbolje, kada mi je hrana potrebna, a kada ne…Kada mi umorne noge više neće dozvoljavati da hodam, pruži mi ruku… jednako kao što sam je ja pružao tebi, kada si načinio prve korake.
I ako ti jednom kažem, da više ne želim živeti, da želim umreti, ne ljuti se na mene…jednog dana ćeš razumeti. Pokušaj shvatiti da se u starosti ne živi, već se preživljava. Jednom ćeš spoznati, da sam ti uprkos svim učinjenim greškama, želeo samo najbolje i pokušao sam te pripremiti na putovanje života.
Volim te, sine.
Tvoj otac…“
Portal „Svi Srbi u Parizu“ nastavlja sa objavljivanjem korisnih informacija za naše ljude u Francuskoj. Ovog puta, napravili smo listu