Kako povećati natalitet u Francuskoj? Stručnjak nudi neobične, ali ozbiljne ideje

BFM: U svojoj knjizi takođe predlažete da se revidira porodična politika, koju smatrate zastarelo fokusiranom na velike porodice?

J.D.: Da, trenutna porodična politika se previše fokusira na velike porodice, što je sada zastarelo. Trebalo bi razmisliti o politici porodičnih beneficija koja bi bila atraktivnija za porodice sa jednim detetom. Trenutno, pomoć za prvo dete nije dostupna, dok za drugo i treće dete iznosi 130, odnosno 180 evra. Predlažem da bi trebalo uvesti sistem gde bi pomoć bila progresivna: 70 evra za prvo dete, 140 za drugo, itd. Takođe, usluge treba bolje upakovati i obezbediti.

BFM: Takođe ste spomenuli da inostrana pitanja mogu uticati na natalitet?

J.D.: Da, na primer, stanovanje. Mladi ljudi često imaju problema da napuste roditeljski dom zbog nedostatka pristupačnog stanovanja. Sa svakim rođenim detetom, ljudi se udaljavaju 10 km od centra grada u potrazi za prostranijim smeštajem. Ako ne izgradimo više kuća, to će imati negativan uticaj na natalitet. Takođe, zakoni o životnoj sredini, kao što je „nulta veštačka neto“, smanjuju ponudu stambenih objekata na periferiji, što dodatno otežava situaciju.

BFM: Još jedan vaš predlog su sastanci, koji mogu zvučati smešno, ali vi ih smatrate važnima.

J.D.: Da, potrebno je dvoje da bi se imalo dete. Danas je 20% porodica samohrani roditelji, a sve više ljudi je izolovano i traži partnera. Predlažem da se obezbede načini za ljude da se bolje upoznaju. To može uključivati finansiranje pretplata na sajtove za upoznavanje ili organizovanje javnih servisa za upoznavanje, poput zabava i balova. U inostranstvu, kao što je Tokio, organizovane su zabave za upoznavanje, što pokazuje da su ovakve inicijative uspešne. Moramo da prepoznamo važnost borbe protiv socijalne izolacije i da se ne plašimo da ponudimo smešne ili neobične predloge.

BFM: Vladine mere su se fokusirale na neplodnost i roditeljsko odsustvo. Da li bi ove mere mogle imati uticaja na natalitet?

J.D.: Problemi sa neplodnošću pogađaju mali deo populacije i neće značajno uticati na natalitet u celini. Međutim, poboljšanja u roditeljskom odsustvu i boljem plaćanju su korisni, jer često ljudi odlažu ili odustaju od roditeljstva zbog negativnog uticaja na karijeru.

BFM: Da li politike, ma koliko ambiciozne bile, mogu imati stvaran uticaj na natalitet?

J.D.: Postoji mogućnost da politike mogu imati uticaj, iako je to teško i neizvesno. Na primer, Nemačka je povećala indeks fertiliteta sa 1,4 na 1,6 kroz unapređenje javnih usluga za rano detinjstvo. U Nemačkoj su zaposlene žene manje stigmatizovane kao „majke vrane“, što je pozitivan korak. Međutim, zemlje poput Japana i Južne Koreje, koje su mnogo investirale u povećanje nataliteta, nisu postigle značajne rezultate, jer žene i dalje nailaze na velike prepreke u karijeri zbog roditeljstva. Paradoksalno, u zemljama sa najtradicionalnijim vrednostima, natalitet je najniži, jer društvo često ograničava žene na ulogu majki, što ih obeshrabruje da imaju decu.