Nakon poraza u Velikom ratu u Cerskoj bitci, austro-ugarska vojska se okuplja u još većem broju pod komandom Oskara Poćoreka, te napada Srbiju iz pravca Drine i Save prema Beogradu. Tako je započeta Kolubarska bitka na današnji dan 16. novembra 1914.
Koliko je loša situacija bila govori i predlog vojvode Putnika da se započnu pregovori o primirju, što bi značilo predaju, ali nekako se narod morao spasavati. Rešenje se našlo na drugom mestu. Tadašnji general Živojin Mišić, čovek koji je već nekoliko puta vraćan iz penzije, preuzima komandu nad Prvom Armijom te odlučuje da povuče vojsku (uprkos protivljenju Komande i regenta Aleksandra Karađorđevića).
Mišić uspeva okupiti demoralisane trupe, uspostaviti komandni lanac i povući se na liniju Kolubara-Suvobor-LJig. Ovim potezom dobija na vremenu, čeka municiju i odmara jedinice za dalje ratovanje.
Rano ujutru 03. decembra nakon artiljerijske paljbe počinje kontranapad srpske vojske. U tom trenutku austro-ugarska vojska u Beogradu sprema paradu, a širom Evrope se čekaju vesti o kapitulaciji Srbije.
Pet dana kasnije, 08. decembra, Poćorek naređuje 5. armiji da obustavi pokušaje napada i pridruži se 6. armiji koja je u povlačenju. Većina austro-ugarskih jedinica napušta teritoriju Srbije do 12. decembra, sa izuzetkom trupa povučenih u Beograd. U podne 14. decembra izdaje se naredba da se i ostale jedinice povuku sa prvim mrakom preko Save. Sledećeg dana, 15. decembra, Beograd je oslobođen.
General Živojin Mišić je unapređen u čin vojvode.
Vojvoda Živojin Mišić rođen je u mioničkom selu Struganik. Od deteta čobanina došao je do najviših vojnih odlikovanja. Vodio je srpsku vojsku u nekoliko ratova i ostao upamćen u srpskom narodu po mudrosti i hrabrosti. Verovatno najpoznatije rečenice koje je Mišić izrekao su:
Kolubarska bitka je ušla u istoriju ratovanja i izučava se u vojnim školama širom sveta kao jedinstven primer gde se već skoro poražena vojska za kratko vreme reorganizuje, pređe u ofanzivu i pobedi!
U Kolubarskoj bici Srbija je izgubila 22.000 vojnika, imala je 91.000 ranjenih i 19.000 zarobljenika.
Gubici Austrougarske bili su veći, gotovo 29.000 poginulih vojnika, više od 120.000 ranjenih i 74.000 nestalih.
Ova informacija sigurno nije prijatna ali u najtežim trenucima može biti veoma korisna. „Milenkovic and co“ već skoro 30 godina