„Ljudi u metrou smrde, ovo nije Pariz koji smo zamišljali…“, razočarani turisti koji su došli zbog Svetskog prvenstva u ragbiju

Osim transporta, tu je i dobrodošlica koju pominju turisti. Za Simona, na primer, iz Komodora u Argentini i koji je došao u Francusku sa svojim prijateljima, on otkriva „da ljudi nisu nimalo topli. Kada uđete u prodavnicu, osećate se kao da stalno uznemiravate.“

Ovaj 27-godišnji Argentinac se čak i šali: „Čak i kada pitamo za put, ljudi ne staju, svi su u žurbi. Imamo utisak da rade na Volstritu“, kaže čovek koji priznaje da Francusku poznaje samo „kroz filmove i serije.“ Bez idealizma, primećuje da „ako tome dodamo prljavštini i mirise, to menja ideju koju imamo o Parizu.“

Odsustvo ljubaznosti koje je iskusio i Džimi: „Otišao sam u prodavnicu i jednom mi je prodavačica rekla ’mi ovde govorimo francuski‘. Smatrao sam to nepoštovanjem.“ Ipak je bio spreman, prijatelji su mu rekli „da ne treba očekivati da će u Francuskoj biti veoma prijateljski.“

Ipak, svi priznaju da su do sada imali dobre uspomene na svoj boravak u Francuskoj i ne zamišljaju Francusku osim kroz iskustvo glavnog grada: „Nisam na trenutak otišao u ostatak Francuske, videćemo negde drugde“, kaže Džimi .

Sajmon ostaje pozitivan uprkos odsustvu ljudske topline: „Posle, možda nije samo tako u Parizu jer je na drugim mestima prijatnije.“ Takođe izjavljuje da je veoma zadovoljan pariskim noćnim životom: „I dalje ima puno noćnih klubova i barova, to je i dalje veoma pozitivna stvar, uvek ima mesta za žurku!“

Isto zapažanje za Dženu i Vilijama, koji preciziraju da „još nisu stigli da obiđu sve, posebno Ajfelov toranj i Jelisejska polja.“ Iako se žale na gužvu u transportu, „posebno na Šateleu“, primećuje Džena, raduju što „nema štrajka!“. Vilijam zaključuje kada je reč o Francuzima: „Imamo utisak da ćete, čim vam se nešto ne dopadne, čak i ako je to vrlo mala stvar, stupiti u štrajk. To je deo tradicije!“.