U nedostatku egzotičnog voća, alge bi mogle postati nova komponenta ishrane. Dok su mnoge kompanije već počele da se bave preradom mikroalgi, doktor Lecerf upozorava na to da nisu sve vrste algi jestive i da postoji rizik od prekomernog unosa joda. Takođe, troškovi sušenja algi su visoki, što ih čini skupim resursom.
Prema procenama, potrošnja mesa u Francuskoj mogla bi da padne za najmanje 10% do 2050. godine u odnosu na 2015. godinu, a moguće je i smanjenje od čak 70% u najstrožem scenariju. Alba Departe iz Agencije za životnu sredinu i energiju (Ademe) naglašava da će meso prestati biti centralni deo obroka i postati samo sastojak.
Smanjenje potrošnje mesa će dovesti do povećanja potrošnje biljnih proteina. Mahunarke kao što su pasulj, sočivo i slanutak bi mogle postati značajniji deo ishrane. Takođe, očekuje se proizvodnja mikoproteina iz pečuraka i mikroorganizama, koji će biti dostupni u različitim oblicima.
Iako se stočarstvo smatra značajnim izvorom emisije gasova, insekti bi mogli postati održiva alternativa životinjskim proteinima. Prema istraživanju Yougov, svaki četvrti Francuz bio bi spreman da konzumira hranu sa insektima. FAO navodi da postoji preko 1.900 vrsta jestivih insekata koji se koriste širom sveta, a smatraju se održivim resursom.
Ipak, direktna konzumacija insekata u Francuskoj ostaje marginalna zbog kulturnih prepreka. Mnogi Francuzi još uvek nisu spremni da jedu cele kuvane insekte, a potreban je vreme da se promene prehrambene navike. Kako se približavamo 2050. godini, biće važno pratiti ove trendove i prilagoditi se novim uslovima i resursima.
FIT’OPTIC u saradnji sa sajtom „Svi Srbi u Parizu“ samo za vas daje poseban popust naočara za vid (ramovi i
