Zakon o finansijama za 2025. godinu, koji je konačno usvojen 17. februara, donosi značajno smanjenje naknada za bolovanje u javnom i privatnom sektoru. Ova mera deo je šire strategije Vlade za smanjenje troškova socijalnog osiguranja, s obzirom na to da su izdaci za bolovanja porasli za čak 52% od 2015. godine. U 2024. godini, ukupni troškovi naknada za bolovanje iznosili su 17 milijardi evra, što je zabrinjavajući trend za Nacionalni fond za zdravstveno osiguranje (CNAM) i Revizorski sud, prenosi BFM TV.
Od 1. marta 2025. godine, državnim službenicima će za prva tri meseca bolovanja biti isplaćivano 90% plate, umesto dosadašnjih 100%. Nakon tog perioda, pravila ostaju nepromenjena – službenici će i dalje primati 50% plate u narednih devet meseci bolovanja.
Prema procenama Senata, ova reforma će omogućiti uštedu od oko 900 miliona evra godišnje. Vlada je razmatrala i uvođenje trodnevnog perioda čekanja pre početka isplate naknade, kako bi sistem državnih službenika bio usklađen sa pravilima privatnog sektora. Međutim, od te mere se odustalo, te će službenici i dalje imati samo jedan dan čekanja pre nego što dobiju naknadu.
Za zaposlene u privatnom sektoru, od 1. aprila 2025. godine, socijalno osiguranje će smanjiti gornju granicu naknade za bolovanje. Trenutno, osiguranje pokriva do 50% dnevne zarade zaposlenog, ali samo do iznosa od 1,8 puta minimalne zarade (što je 3.243,24 evra bruto mesečno). Novim pravilom, ovaj limit se smanjuje na 1,4 puta minimalne zarade (2.522,52 evra bruto mesečno), što predstavlja pad od preko 20%.
nastavak na sledećoj stranici
Već više od osam godina, u jednom od predgrađa Pariza, postoji restoran „Balkan Montreuil“, mesto gde se okupljaju ljudi sa