Arno Gujon je veče pre nego da krene za Boku Kotorsku gostovao u jednoj emisiji i ispričao anegdotu iz Kosovske Mitrovice. Nastavio je, zatim, o srpskom i crnogorskom jeziku. Neshvatljivo mu je da je jezik isti a da se deli na srpski i crnogorski.
,,Kad sam došao prvi put u Kosovsku Mitrovicu bio je jedan konobar, i pričam s njim, mi smo na Severu Kosova tamo su samo Srbi, dok u Južnom delu Kosovske Mitrovice tamo su samo Albanci. I ja pričam s njim i onda ne znam kako ja kažem ti si Srbin, on kaže nisam ja Srbin. Ja sam se iznenadio, kažem ti si Albanac, kaže, ne, ne, ne, nisam Albanac. Ja sam Crnogorac. Ja sam se smejao, kažem, pa kako to? To je jedno te isto. I on mi kaže pa nije to isto. I to nikad neću zaboraviti, za mene je to bilo nešto novo. Mi u Francuskoj govorimo Srbija i Crna Gora, sve je za mene to bilo Provansa i Francuska. Onda sam shvatio šta se dešava i očemu je tačno reč, onda sam čitao i knjige na tu temu , to je bilo pre nego što je Crna Gora postala nezavisna.“
,,Razumem to, ali ono što teško mogu da razumem, to je što se tiče samog jezika, meni je teško razumljiv. Ja sam se trudio toliko dugo da naučim srpski jezik, a da sad neko dođe i kaže mi ti govoriš srpski a ja govorim drugačijim jezikom, a to govorimo crnogorskim jezikom. Svako ima pravo, naravno da zove svoj jezik kako hoće, ali za mene je teško shvatljivo, da je to drugačiji jezik u lingvističkom smislu“.
,,Kad gledam te filmove na francuskom jeziku bez titlova ne mogu da razumem zbog naglaska iako sam Francuz, iako oni govore francuski. Kad razgovaram sa prijateljima iz Senegala moram baš da obratim pažnju, teško mi je baš da ih razumem iako govore na francuskom. Kad razgovaram sa ljudima koji se izjašnjavaju kao Crnogorci, ja na srpskom, oni na crnogorskom, ja ih razumem bez prevoda i bez titlova“.
Nastavak na sledećoj strani