Život piše romane a ovo je jedna izuzetno zanimljiva priča naših ljudi, Miće koji ima 81 godinu i njegove supruge Lune (74), koji su pre više od 50 godina došli iz Markovca u Francusku „trbuhom za kruhom“. Veoma vredni i radni živeli su zajedno pariske dane. I onda kada je došla penzija, odlučili su da budu „malo ovde a malo dole“. Ovih dana su napravili pravi podvig. Krenimo redom.
Brkić Milivoje zvani Mića, rodjen je 1944. godine u Markovcu kod Velike Plane. Sa svojih 28 godina obreo se u grad svetlosti gde je probeo ceo svoj radni vek. Radio je u konfekciji, najpre kao radnik a zatim i vlasnik firme zajedno sa svojom suprugom Lunom. Luna i Mića imaju dvoje dece, ćerku i sina, koji žive i dan danas ovde u Francuskoj.
Oni su kao penzioneri napokon rešili da se 2022. godine vrate i veći deo godine provode u Srbiju! Od tada redovno dolaze u Francusku kako bi posetili svoju decu. Takođe dolazak iskoriste da uredno isplaćaju svoje račune i odrade redovne mdicinske kontrole. Tako je bilo i pre par nedelja. Naime, Mića je sa svojom suprugom rešio da dodje na redovne kontrole i isplati obaveze oko svog stana.
Mića za volanom
I ništa tu ne bi bilo čudno jer veliki broj naših penzionera koji su svoji životni vek proveli u Francuskoj funkcionišu na sličan način. Međutim Mića i Luna su pored više opcija za putovanje izabrali da do Pariza dođu svojim autom. Oni su krenuli iz Markovca 28. marta u 7 časova, stigli u Sloveniju oko 16 časova i tu prespavali u hotelu. Da bi narednog dana poranili i u 5 časova nastavili svoje putovanje. Stigli su u parisko predgrađe Livry Gargan oko 20 časova! Celo putovanje je trajalo uz par manjih pauza.
Luna
Ovom vremešnom gospodinu tokom boravka od dve nedelje u gradu svetlosti nije bilo teško da koristi svoj auto. Da bi dočekali Vaskršnje praznike u Srbiji, krenuli su iz Pariza put Srbije 12. aprila ujutru, nešto posle 5 časova. Do Slovenije su stigli oko 20 časova samo dve manje pauze gde su i prespavali. Ujutru su oko 7 časova krenuli ka svom Markovcu, gde su stigli već u 14 časova. Kada su stigli kući u razgovoru sa svojim prijateljima i familijom rekli su da će ponovo u septembru automobilom put Pariza.
Ne viđamo i ne čujemo svakodnevno da osamdesetogodišnjaci svojim automobilom predju put od 2000 kilometara. Zato sve čestitke Mići i Luni i želimo im da još dugo godina uspevaju da bez ikakvih problema putuju od Srbije do Pariza i obratno.
Još malo nam je ostalo do godišnjih odmora a do tada događaj u Parizu koji ne smete propustiti. Sjajno muzičko