– Njegova smrt je simbol prekinutog detinjstva i neizmerne hrabrosti koja je stala u jedno maleno, krhko telo dečaka. Imao je samo petnaest godina. To su godine kada se dečaci prvi put krišom zaljubljuju, sanjaju o školskom dvorištu, velikim utakmicama…
Spomenko nije imao tu sreću. Naprotiv, život ga je slomio mnogo prije nego što je zauvek zatvorio oči. Sahranio je sve što je imao – majku i baku. Ostao je sam pod kapom nebeskom, ali nije pobegao, nije tražio utočište u dalekom svetu, već je svoje dečje srce položio na oltar otadžbine, sa željom da odbrani kućni prag koji mu je jedini preostao – istakao je Dodik.
On je podsetio da se Spomenko pridružio srpskoj vojsci, koja mu je bila porodica, gdje je prvo bio kurir, da bi kasnije razvozio hranu svojim borcima i onako, dečiji iskreno davao im nadu kada bi klonuli izmučeni borbama.
– Tog kobnog 20. marta 1993. godine utihnulo je srce najmlađeg odlikovanog borca. Granate ispaljene sa muslimanske strane nisu birale metu i pogodile su dečaka koji je bio samo to – dete koje je moralo prerano da odraste, da sahranjuje svoje najrođenije i da umesto trenerke i dresa nosi vojničku uniformu koja je bila tri broja veća, ali nikad se nije žalio, nosio je sa velikim ponosom – rekao je predsednik SNSD-a.
Danas, ukazao je Dodik, Spomenko nije samo ime na spomeniku ili bleda fotografija s vunenom kapom na glavi i nebesko plavim veselim očima, već opomena i podsetnik da u ratu stradaju najčistije duše, pokošene mržnjom onih koji u detetu nisu videli dete, već neprijatelja.
nastavak na sledećoj stranici
Ova informacija sigurno nije prijatna ali u najtežim trenucima može biti veoma korisna. „Milenkovic and co“ već skoro 30 godina