Potpukovnik i glavna medicinska sestra VMA u penziji Jerina Aničić napisala je autorski tekst za list „Politika“ o generalu Ratku Mladiću. O njemu ima smao reči hvale, kaže da je u Vojnomedicinskoj bolnici u tada nemilosrdnom ratu na teritoriji bivše Jugoslavije General obišao svakog povređenog i razgovarao sa njima kao sa svojom decom. A postoji i nešto što joj je tada rekao i što nikada neće zaboraviti.
,,Kada sam nedavno pročitala tekst „Triptih iz Njegoševe”, u kojem je autor, misleći na Ratka Mladića, napisao „generalu je mesto tamo gde se nalazi”, mnogo sam se uznemirila. Jer ja znam kakav je general Mladić, provela sam sa njim ceo dan na VMA u doba najprljavijeg rata koji je izbio na Balkanu, odnosno na području Jugoslavije.
Taj prljavi rat nametnule su svetske sile, počev od SAD i nekih zemalja Evrope. Kada sam čula za suđenje i presudu Ratku Mladiću, u meni se rodila ideja da se prijavim da svedočim u Hagu i da kažem šta sam čula u razgovoru s generalom Mladićem prilikom njegove posete ranjenicima u Vojnomedicinskoj akademiji. NJegova želja je bila da obiđe svakog ranjenika, a oni su na lečenje dopremani hitnim službama VMA sa mnogostrukim povredama. Dok sam radila na Vojnomedicinskoj akademiji, do februara 1999. godine, na VMA su primljena i otpuštena 9.873 ranjenika. Dovoženi su s područja Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Jesu li se ti ranjenici sami povređivali ili im je te povrede naneo neko drugi?
Tog dana kad je posetio ranjenike general Ratko Mladić je sa svakim od njih popričao kao otac sa sinom. Svakom ranjenom borcu uputio je mnogo lepih reči podrške, uz želje da se izleče i da dugo i srećno žive. General Mladić i ja popričali smo posle obilaska ranjenika. Razgovarali smo o teškoj situaciji koja se dogodila na teritoriji Jugoslavije, u njenim bivšim republikama. Do juče smo živeli jedni do drugih u sreći, ljubavi i blagostanju – Srbin, Hrvat, Musliman – bez obzira na to kojoj su veri pripadali. General Mladić je tamo gde je živeo i bio pretpostavljeni došao u situaciju da se u jednoj zemlji stvaraju tri vojske i da se bore jedna protiv druge. Ono što mi je rekao nikad neću zaboraviti: „Nikada nismo prvi napadali, bili smo mirni i tihi. Kad su se čuli pucnji s druge strane, mi smo se morali braniti.” Zbog takve taktike, generala Mladića smatram velikim čovekom.
Nastavak na sledećoj strani
Sve je veći broj prezadovoljnih Tanjinih klijenata, kako Srba tako i Francuza. Poslednjih godina „Tanja bonbons décoratifs“ je postala daleko
