„Naša je sveta dužnost da ne budemo sebični“-životna priča Vladimira Grbića

,,Sa ove strane linije radi šta hoćeš, odmaraj, smeškaj se i zezaj. To mogu svi. Ali ako imaš hrabrosti da zakoračiš u svet pravih, poneseš barjak svoje zemlje i dostojanstveno braniš njene boje tako što ćeš ukazanu priliku doživeti kao čast da svaki korak radiš sa 100% svojih mogućnosti, zakorači i ne gubi mi vreme. Jer to ne mogu svi, sine moj, to mogu samo oni dostojni. Pravi. Ako želiš da budeš pravi“.

Govorio je i o strahopoštovanju i divljenju prema svom ocu. ,,Nije bilo NE ili NE MOGU ili NE SMEM. Na njegov mig skakali smo bez pogovora. Za njegovo priznanje ili samo klimanje glavom kao odobravanje bio sam u stanju da se sukobim sa svojim najstrašnijim strahovima. Da mu dokažem da sam vredan njegovog priznanja i poštovanja. Nisam dobio Nike patike, igrao sam u njegovim starim Asics Tiger patikama 4 broja većim vezanim žicom. Ali su bile njegove. Počeo sam na betonu, napolju na pocepanoj mreži ili onom kanapu rastegnutom između dva drveta. Igračke smo pravili sami“.

On nije izostavio ni uticaj majke. ,,Mama je bila zadužena da prevede očeve naredbe i da nam pomogne da istrajemo. Ona je u malim dečijim glavicama stvarala nedodirljivog i jedinog idola koga se mora slušati razumeti i poštovati. Mama je nosila kuću, vaspitanje, istrajnost, rad i onda kada nam je bilo teško, da shvatimo šta znači poštovati svoj rad i istrajati i onda kada druga deca se igraju ispred našeg nosa ili dobiju nešto što mi nemamo. Mama sa velikim M. Žena zmaj. Hrabrija od svih muškaraca koje znam. Mama primer, mama borac, mama domaćica, nastavnica i drug“.

https://ssup.fr/agencija-ivmup-resava-sve-vase-administrativne-probleme/

Dodao je i da je najsrećnije detinjstvo dožveo zahvaljujući svojim roditeljima iako mu nisu prožili lagodan život u to vreme. ,,Imao sam najsrećnije detinjstvo. I ako bi neko pomislio da mi roditelji nisu dali ništa, dali su mi sve što je bilo potrebno da postanem taj koji jesam. Samo to. Da se borim, da istrajem da budem najbolji ja i uvek radim na sebi. Svojim ličnim primerom. Najboljim. Žrtva dostojna punog poštovanja“.

Nastavak na sledećoj strani