Iz toga se rodila ljubav prema jezicima. Onda sam studirala španski i engleski pre nego što sam počela da se bavim glumom. Italijanski sam takođe krenula da učim u školi, pa sam nastavila sama, a sada dosta radim i sa Rimom i Italijanima. Portugalski sam učila jer sam bila opsednuta jednom skejterkom iz Brazila“.
„Kada učiš istoriju hispanoameričkih i anglosaksonskih zemalja, ne učiš samo o događajima, već i o mentalitetu, vrednostima, društvenim promenama. Razumeš zašto je neki narod oblikovan na određeni način, kako kultura utiče na način komunikacije, kako prošlost stvara sadašnjost. I kako je različitost bogatstvo kada se posmatra iz drugačije perspektive.
Ovaj način razmišljanja mi je neverovatno pomogao u glumi i kroz sve studije koje radim za glumu. Kada glumim nekog lika, ne gledam samo njegov tekst, želim da razumem njegov svet, njegovo poreklo, šta ga je oblikovalo, kako vidi sebe u društvu. I najviše volim taj rad sa rediteljkom, rediteljem, jer ipak ja nosim njihovu viziju.
Gluma je mnogo više od rečenica koje izgovaraš, ona je život u tom momentu kada glumiš. A po meni, kada si zaista u liku, ti ne glumiš već ‘živiš’ kroz imaginarne situacije i svoj lični unutrašnji svet koji si stvorio/la“.
nastavak na sledećoj stranici
Već više od osam godina, u jednom od predgrađa Pariza, postoji restoran „Balkan Montreuil“, mesto gde se okupljaju ljudi sa
