Američki naučnici sa Nacionalne naučne fondacije SAD i Univerziteta Stanford otkrili su fascinantan efekat koji pruža žuta boja za hranu, poznata kao tartrazin (E102), koja se koristi u popularnim proizvodima poput M&M’s bombona i Doritos čipsa. Istraživanje, objavljeno u časopisu Science 6. septembra, otkriva da tartrazin omogućava privremenu prozirnost kože miševa, otvarajući nove mogućnosti za medicinska istraživanja, prenosi BFM TV.
Prozirna koža miševa
Naučnici su eksperimentom pokazali da primena tartrazina na obrijani stomak miševa omogućava da se vidi kroz njihovu kožu. Kroz tretiranu kožu jasno su se mogli videti unutrašnji organi poput jetre, creva i bešike. Kada je boja uklonjena, koža se vratila u normalno stanje, bez trajnih posledica.
Jedan od najzanimljivijih eksperimenata bio je primena tartrazina na lobanju miša. Uz pomoć tehnike laserskog kontrastnog snimanja, istraživači su uspeli da vide krvne sudove i mozak životinje, što je revolucionaran korak u razumevanju prozirnosti bioloških tkiva.
Naučno objašnjenje
Prozirnost kože objašnjava se procesom prelamanja svetlosti kroz biološka tkiva. Normalno, svetlost se savija i raspršuje dok prolazi kroz unutrašnje strukture poput masnih membrana i ćelijskih jezgara, što čini kožu neprozirnom. Međutim, upotrebom tartrazina, određene talasne dužine svetlosti mogu proći kroz tkiva, omogućavajući privremenu prozirnost kože.
Medicinski potencijal
Iako ovaj fenomen deluje poput naučne fantastike, on ima stvaran potencijal za primenu u medicini. Naučnici veruju da bi u budućnosti lekari mogli koristiti slične tehnike za neinvazivnu dijagnostiku, umesto biopsija ili drugih hirurških zahvata. Na primer, duboko usađeni tumori, digestivni poremećaji, ili oštećene vene mogli bi se otkriti jednostavnim pregledom kože.
Dr. Guosong Hong, istraživač na projektu, objašnjava: „Umesto invazivnih biopsija, lekari bi mogli dijagnostikovati duboko usađene tumore jednostavnim ispitivanjem tkiva“.
Iako su rezultati obećavajući, postoji niz prepreka pre nego što bi ova tehnologija mogla biti primenjena na ljudima. Jedan od glavnih izazova je dubina prodiranja boje. Za ljudsku upotrebu, potrebne bi bile potkožne injekcije, što otvara pitanje sigurnosti boja kada se ubrizgavaju direktno u telo. Trenutno još nije utvrđeno da li su ove boje potpuno bezopasne za ljudsko telo, pa će dalja istraživanja biti neophodna.