To se sve zbiva u trenutku kad je šef Jelisejske palate, nakon vojnog povlačenja iz Malija, najavio da će Pariz u sledećih šest meseci izaći s novom strategijom daljeg vojnog prisustva u Africi.
U međuvremenu, francuski ministar odbrane Sebastijan Lekornu najavio je prošlog vikenda preispitivanje prisustva francuske armije u još jednoj afričkoj državi – Burkini Faso – gde se inače odnedavno na javnim objektima vijore ruske zastave.
Makron je pre tačno dve godine delimično precizirao na koga se odnosi nedavna primedba o „više stranih sila koje se nadmeću za novovekovni uticaj u Africi”. „Moskva i Ankara nastoje da igraju na kartu postkolonijalne ogorčenosti”, primetio je tada francuski predsednik.
Prema Makronu, tri četvrtine afričkog stanovništva danas je mlađe od 25 godina i nema nikakvo sećanje na kolonijalno doba. „Francuska i Afrika treba da igraju na kartu mladosti i nove zajedničke budućnosti”, smatra Makron.
https://ssup.fr/kljuc-za-osnivanje-i-pouzdano-poslovanje-vase-firme-keycost/
Koliko ova „karta” danas prolazi, ostaje da se vidi. Turska, u međuvremenu, drastično jača saradnju s Afrikom na brojnim poljima. Izvoz turske vojne industrije i vazduhoplovstva u Afriku, na primer, skočio je sa 82,9 miliona dolara u 2020. na 460,6 miliona lane. Turska je, inače, strateški partner Afričke unije od 2008. godine.
Ova informacija sigurno nije prijatna ali u najtežim trenucima može biti veoma korisna. „Milenkovic and co“ već skoro 30 godina
