Veoma interesantan intervju Politike koji vam prenosimo sa „francuskim đakom“ i jednom od sve jačih ličnosti na srpskoj političkoj sceni, Milošem Jovanovićem. Evropska unija i njene najvažnije države članice još 2008. godine opredelile su se za podršku secesiji naše južne pokrajine, priznajući istu, ističe u intervjuu za „Politiku” lider Nove demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović. Naglašava da zbog toga nije moguće voditi politiku i Kosovo i Metohija i Evropska unija. „Umesto da tu činjenicu odmah prihvatimo i prema njoj se postavimo na odgovarajući način, nažalost, mi smo izgubili bezmalo petnaest godina u spoljnopolitičkoj magli, jer srpska rukovodstva nisu imala hrabrosti da se s tom činjenicom suoče, pri čemu su – stvari moramo nazvati pravim imenom – lagala svoj narod i građane ove zemlje stalno ponavljajući neistinu da su procesi evropskih integracija i odbrane Kosova i Metohije potpuno odvojeni. I niko nikoga da pozove na odgovornost zbog parole ’i Kosovo i Evropa’, kojom je, svih ovih godina, trovan javni i politički život ove zemlje”, kaže Miloš Jovanović.
Vodeće zemlje EU od nas traže da normalizujemo odnose s takozvanim Kosovom, misleći pre svega na uzajamno priznanje…
Danas više nije moguće sakriti činjenicu da se od nas traži da na našem, takozvanom, evropskom putu i sami priznamo secesiju Kosova i Metohije kroz sveobuhvatnu normalizaciju odnosa po modelu dve Nemačke iz 1972. godine. Da podsetim, tada su dve Nemačke potpisale temeljni ugovor u kojem se oslovljavaju kao države, garantujući jedna drugoj teritorijalnu celovitost. Nakon tog ugovora obe Nemačke su postale članice Ujedinjenih nacija, istočni blok je priznao Zapadnu Nemačku, a zapadni blok Istočnu Nemačku. To se danas traži i od Srbije i samo to. Naravno, uz prihvatanje dalje unitarizacije BiH i slabljenja položaja srpskog naroda u Crnoj Gori. I zbog svega toga je došlo krajnje vreme da redefinišemo našu spoljnopolitičku orijentaciju i da konačno jasno kažemo da u takvim okolnostima članstvo u EU ne može biti i nije više cilj već isključivo najtešnja moguća saradnja koja će se odvijati u obostranom interesu. Saradnja bez članstva može da se uspostavi i razvija na osnovu različitih modela, poput tzv. švajcarskog modela faznog zaključivanja bilateralnih sporazuma, tzv. norveškog modela priključivanja Srbije Evropskom ekonomskom prostoru ili shodno novom modelu koji bi odgovarao i Srbiji i EU, i o tome treba konačno da otvorimo demokratsku javnu raspravu.
https://ssup.fr/zdrav-zivot-budite-deo-nas/
Da li je to narativ da ćemo biti „pusto ostrvo” ako ne uvedemo sankcije Rusiji ili postoji realna opasnost?
Uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji bilo bi protivno našim nacionalnim interesima. Pored toga ne bi bilo ni preterano časno s naše strane niti primereno našoj slobodarskoj istoriji. Uostalom, u ovom sukobu Zapada i Rusije teško da se možemo svrstati na stranu Zapada, koji i danas ugrožava naše vitalne interese. A da li je situacija laka? Nije i neće biti. Ali te priče o pustim ostrvima, padanju sekira s neba i najezdi skakavaca ako ne uvedemo sankcije Rusiji nisu nas dostojne. Srbi su ipak veći narod od toga.
nastavak na sledećoj strani
Dugogodišnje iskustvo i izuzetna profesionalnost i kvalitet u poslu učinili su da se nadaleko čuje za prevoznika Dobrosava. Njegova firma
