Bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije počelo je 24. marta 1999. godine, a vazdušni napadi obustavljeni su 10. juna iste godine. Navodni povod za vojnu intervenciju NATO saveza bio je progon Albanaca na Kosovu koji su sprovodile bezbednosne snage Srbije, za šta je kasnije pred sudom u Hagu suđeno većini pripadnika tadašnjeg državnog vrha uključujući i Slobodanu Miloševiću kao predsedniku države. Bombardovanje je trajalo 78 dana. U napadima je poginulo 1.008 pripadnika bezbednosnih snaga, a ukupan broj civilnih žrtava se do danas ne zna, ali se procenjuje da je između 1.200 i 2.500, a pričinjena je ogromna materijalna šteta. NATO je operaciju izvršenu nad Saveznom Republikom Jugoslavijom nazvao „Milosrdni anđeo“, a završna faza rata bila je na Kosovu i Metohiji. To je bilo drugo važnije vojno uplitanje NATO-a nakon bombardovanja Republike Srpske u operaciji Namerna sila 1995. i najveći vojni sukob na prostoru Srbije i Crne Gore od vremena Drugog svetskog rata. U kampanji su učestvovale snage 19 zemalja zapada, izvedene su bez odobrenja Saveta bezbednosti UN. Nato je ubijao Srbe, uništavao Srbiju i ostavio pokolenjima osiromašeni uranijum.
NATO bombardovanje SRJ zvanično je počelo 24. marta 1999. godine u 19 časova i 55 minuta. Bombardovano je područje Kosova i Metohije. Tokom narednih dana bombardovani su i veći gradovi Srbije i Crne Gore: Beograd, Niš, Novi Sad, Leskovac, Podgorica, Sombor, Subotica, Herceg Novi, Luštica, Obosnik, predajnici sa TV i radio antenama i vojni objekti.
„Vojne snage Severnoatlantske alijanse, pod diktatom svetskog policajca, SAD-a, i u njihovom interesu, a za račun šiptarskih separatista i terorista, grubo su narušile teritoriju suverene Jugoslavije i brutalno ugrozile živote njenih građana”, pisalo je u saopštenju Vojske Jugoslavije (VJ), koje je pročitano u prvom izdanju vesti o vazdušnim napadima na RTS-u, 24. marta uveče.
Akcija NATO snaga počela je nakon neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu, vođenih u Rambujeu i Parizu februara i marta 1999. godine. Da bi opravdali odluku o agresiji Nato je saopštio da je ona preduzeta je sa ciljem sprečavanja egzodusa albanskog stanovništva na Kosovu izloženog teroru srpskih vojnih i policijskih snaga, za šta je kasnije pred sudom u Hagu suđeno većini pripadnika tadašnjeg državnog vrha uključujući i Slobodanu Miloševiću kao predsedniku države.
Nastavak na sledećoj strani