Prelazak na zimsko računanje vremena obaviće se u noći sa subote na nedelju. Normalno je ovo poslednji put da se sat pomera ali još uvek nema evropske zajedničke odluke.

Više sna, manje svetla: u noći sa subote 24. na nedelju 25. oktobra preći ćemo na zimsko vreme. U tri sata ujutro moraćete da vratite sat unazad za jedan sat, a opet će biti dva sata. Zbog toga će mrak ranije padati već od nedelje, do prelaska na letnje računanje vremena 28. marta 2021. godine.

Zapravo gotovo 50 godina u Evropskoj uniji, vremenska promena je veoma nepopularna. Komisija je zato pre dve godine predložila da se ovaj sistem ukine na proleće 2021. Međutim, promena vremena ovog vikenda neće biti poslednja – daleko od toga.

Sistem vremenskih promena postao je demokratičniji u Evropi sedamdesetih godina prošlog veka, usled velikog poskupljenja nafte na globalnom nivou 1976. Francuska je usvojila princip letnjeg računanja vremena: to znači dodatni sunčani sat uveče, to je isto toliko uštede električne energije.

Druge evropske zemlje zatim preuzimaju tu ideju. Na početku svi biraju datum prelaska na letnji period. Od 1980. godine, države članice su odlučile da postepeno usklade pravila i datume kako bi olakšale trgovinu, transport i komunikaciju između njih. 2001.godine direktiva jasno precizira: promena zimskog računanja vremena vrši se poslednjeg vikenda u oktobru, a letnja poslednjeg vikenda u martu.

Ali nekoliko država, poput Finske, Nemačke ili Španije, aktivno lobiraju u Briselu za kraj letnjeg računanja vremena. Te zemlje tvrde da je ovaj sistem nezdrav, restriktivan i na kraju nekoristan sa ekonomske tačke gledišta.

U februaru 2018.godine Evropski parlament je odlučio da ispita građane Unije na tu temu. Oni su se ovako izjasnili: od 4,6 miliona korisnika Interneta koji su učestvovali u onlajn anketi, 80% njih se zalaže za kraj promene sata dva puta godišnje.

„Milioni ljudi su se odazvali i mišljenja su da bi ubuduće letnje računanje vremena trebalo da bude pravilo sve vreme i učinićemo to brzo“, rekao je predsednik Evropske komisija Jean-Claude Juncker.

EK predlaže, direktivom predstavljenom 12. septembra 2018. godine, da se ukine promena vremena i da se državama članicama ostavi do 1. januara 2020. da izaberu stalno sezonsko vreme. U Francuskoj su građani više za održavanje letnjeg računanja vremena. Tokom konsultacija sa građanima koje je sprovela Narodna skupština, 59% glasača je bilo za.

Tu se stvari komplikuju: direktivu mora odobriti Evropski parlament, ali i Savet ministara koji okuplja predstavnike različitih država članica EU. U martu 2019. godine, Evropski parlament je glasao za okončanje promene vremena u martu 2021.

Nekoliko ekonomskih sektora, poput transporta, pozivaju na uzbunu: zadržavanje letnjeg računanja vremena u nekim zemljama i zimskog računanja vremena u drugim zemljama moglo bi znatno poremetiti funkcionisanje unutrašnjeg tržišta. Države članice se stoga moraju koordinirati kako bi izbegle da onemoguće život aviokompanijama, železnicama i, uopštenije, svim kompanijama koje posluju u nekoliko evropskih zemalja.

Gotovo godinu i po dana kasnije, zemlje članice još uvek nisu uspele da se dogovore. Savet nije doneo odluku po ovom pitanju, i što je još važnije, ne namerava da se pozabavi problemom u skorije vreme. Ministri saobraćaja su o predlogu bezuspešno razgovarali u junu 2018. (pod rumunskim predsedavanjem) i u decembru 2019. (pod finskim). Diskusije nisu ponovo otvorene tokom sledećeg predsedavanja (Hrvatska) i nisu na programu Nemačke koja je na čelu Saveta do kraja 2020. godine.

„Direktiva pokreće mnoštvo neslaganja u Savetu Evrope“, objašnjava jedan od francuskih portparola u Briselu. „Uzimajući u obzir sporove oko ove teme, mislim da niko više ne želi da otvori ovu Pandorinu kutiju.“ Čak i bez krize Covid-19 vremenska promena ne bi stupila na snagu aprila 2021. godine. S obzirom na kašnjenje koje su evropske institucije preduzele u vezi sa predlozima o kojima će se raspravljati nakon zdravstvene krize, možemo smatrati da se pitanje neće vratiti za sto pre 2022.godine.

Srbija je do sada po ovom pitanju navijala sat kao što su to radile države članice srednje i zapadne Evrope. Videćemo kako će se ponašati ubuduće.

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Laisser un commentaire

5 + 12 =