Isto važi i za robu, kao što su Apple telefoni i računari, Cisco telekomunikacioni sistemi, tržišta mobilnih aplikacija, pa čak i operativni sistemi kao što je Vindovs. Rusija je za sada odobrila takozvani „paralelni“ uvoz robe ove vrste, odnosno bez saglasnosti onoga ko poseduje intelektualnu svojinu.
Vladimir Putin je u ponedeljak takođe ukazao da se ruski tehnološki giganti, kao što su Iandek ili Ozon, takođe suočavaju sa značajnim izazovima jer se finansiraju na zapadnim tržištima ili zahvaljujući stranim finansijskim institucijama. „Neophodno je brzo razvijati takve mehanizme u ruskom finansijskom sistemu, kako bi brzorastuće ruske kompanije mogle da privuku domaći privatni kapital za svoj razvoj“, rekao je Vladimir Putin.
Kremlj je više puta tvrdio da se Rusija opire sankcijama koje je uveo Zapad, ali će se njihovi efekti najverovatnije osetiti u narednim mesecima ili godinama, odsecajući zemlju od novih tehnologija i globalne logistike i finansijskim lancima. Moskva obećava da će nadoknaditi ove srednjoročne efekte razvijanjem ruskih alternativa.
Istovremeno, obračun protiv kritičara ruske ofanzive na Ukrajinu i prekid vazdušnih i finansijskih veza sa Zapadom doveo je do procenjenog egzodusa najmanje desetina hiljada Rusa koji rade u sektoru novih tehnologija i gde se primećuje već postojeći deficit. Prema rečima Vladimira Putina, pozivajući se na vladine brojke, Rusiji će nedostajati milion rukovodilaca u ovom sektoru 2024. godine.