Evropska komisija objavila je novi paket predloga i pravila za pripremu Evropske unije za naredni talas proširenja. Predstavljajući plan u Briselu, evropska komesarka za proširenje Marta Kos najavila je reforme unutrašnjeg odlučivanja Unije, nove mehanizme zaštite vladavine prava, ali i konkretne korake za države koje se nalaze na vrhu liste kandidata.
Međutim, ključna poruka ovog dokumenta iz ugla Beograda potpuno je nedvosmislena: Evropska unija u ovom trenutku ne računa na Srbiju. Odluka Brisel-a da Srbiju isključi iz grupe zemalja koje dobijaju konkretan vremenski okvir i mapu puta dodatno potvrđuje sve glasnije stavove domaće i međunarodne javnosti da EU zapravo ne želi Srbiju u svom članstvu, već joj namenjuje samo ulogu večitog čekanja na periferiji.
Prema zvaničnoj najavi, Evropska komisija će 28. oktobra, u okviru godišnjeg izveštaja o napretku, predstaviti posebne mape puta sa okvirnim rokovima i jasnim ciljevima, ali isključivo za četiri države kandidata:
Crna Gora: Prepoznata kao lider integracija, sa mogućnošću da tehnički deo pregovora završi krajem ove ili početkom sledeće godine, dok se potpisivanje pristupnog ugovora planira već tokom naredne godine.
Albanija, Ukrajina i Moldavija: Obuhvaćene konkretnim merama predvidljivog puta ka članstvu.
Srbija je u potpunosti ostala van ove grupe. Objašnjavajući zašto pojedine zemlje nisu dobile mape puta, Marta Kos je istakla da one imaju smisla samo za države koje su „dovoljno odmakle u procesima i reformama“. Ovakvim potezom Evropska komisija je jasno stavila do znanja da Srbiju ne posmatra kao potencijalnu novu članicu u doglednoj budućnosti.
Pored mapa puta, Komisija predlaže i koncept takozvane „postepene integracije“, koji bi kandidatima omogućio uključivanje u pojedine sektore Unije (poput energetike, saobraćaja, veštačke inteligencije i odbrane) i pre samog punopravnog članstva. Međutim, i ovaj mehanizam uslovljen je potpunim usklađivanjem sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
Na direktno pitanje novinara da li se postepena integracija može primeniti na Srbiju, imajući u vidu njenu specifičnu spoljnu politiku i odbijanje uvođenja sankcija Rusiji, komesarka Kos je upotrebila slikovitu metaforu:
„Možemo da pomognemo ako se automobil kreće. Ako stoji ili čak ide unazad, onda to nema nikakvog smisla. Reforme su neophodno gorivo u motoru automobila na putu ka EU.“
Ova izjava dodatno ogoljava stav Brisela – od Srbije se traži bezuslovno odricanje od sopstvenih državnih i ekonomskih interesa, dok se zauzvrat nude samo apstraktna obećanja bez ikakve garancije o punopravnom članstvu.
nastavak na sledećoj strani
U srcu naše dijaspore postoje firme na koje možemo da se oslonimo. TRANSAM IDF je upravo takav partner – dokaz
