Pojačavanje mera protiv imigracije: Retailleau je najavio jačanje mera protiv masovne imigracije. Sastaće se sa prefektima da identifikuje nedostatke u trenutnim praksama i razmotriti pooštravanje pravila vezanih za ilegalni boravak i državnu medicinsku pomoć. Takođe, ministar je izrazio potrebu za bližom saradnjom sa evropskim zemljama koje sprovode strožu imigracionu politiku.
Odluke o deportacijama (OQTF): Retailleau je rekao da neće davati ishitrena obećanja o postizanju 100% sprovedenih odluka o napuštanju teritorije (OQTF), ali je naglasio da će uložiti napore da značajno poveća broj deportacija.
Odnos sa Manuelom Bompardom: Odgovarajući na optužbe poslanika Manuela Bomparda za rasizam, Retailleau je odbacio takve tvrdnje, nazvavši ih pokušajem da se manipuliše društvenim odnosima kroz lažni antirasizam.
Ulazak u vladu Emmanuela Macrona: Retailleau je objasnio svoju odluku da uđe u vladu uprkos prethodnim kritikama Macrona. On je naveo da se sve promenilo nakon što je Michel Barnier preuzeo vodeću poziciju, ističući važnost blokiranja dolaska levice na vlast.
Intervju Bruna Retailleaua naglašava njegovu odlučnost da sprovodi čvrstu politiku u oblasti bezbednosti, imigracije i zaštite policijskih snaga, uz naglašenu saradnju sa pravosudnim sistemom.
U slučaju koji je potresao čitavu Francusku i ogolio duboke društvene i bezbednosne rane, istražne sudije donele su istorijsku odluku: jedanaestorica optuženih za svirepo ubistvo 16-godišnjeg Tome Perotoa odgovaraće pred sudom uz tešku otežavajuću okolnost – rasizam usmeren protiv „bele rase i francuske nacije“. Ova odluka epilog je višemesečnog pravnog rata između istražnih sudija i
Francuski predsednik Emanuel Makron obratio se javnosti u trenutku rastućih geopolitičkih tenzija i rekordnog poskupljenja goriva. Tokom prvog velikog televizijskog intervjua još od juna 2024. godine, predsednik Francuske govorio je o bezbednosnim rizikom u Evropi, ekonomskoj krizi, porezima, kao i o predstojećim predsedničkim izborima. Samo sedam meseci pre kraja svog mandata, Emanuel Makron je u
Povodom zvanične posete pape Lava XIV Parizu u petak 25. i subotu 26. septembra, Policijska prefektura donela je odluku o zatvaranju dvadesetak stanica metroa iz bezbednosnih razloga. Uprkos izmenama i preusmeravanju pojedinih autobuskih linija, celokupan transportni sistem biće pojačan za 10%, uz angažovanje 1.300 dodatnih radnika i pripadnika obezbeđenja – po modelu primenjenom tokom Olimpijskih
Zdravstvene službe u Francuskoj (Santé publique France) zabeležile su u proteklim nedeljama širenje novog epidemijskog talasa Covid-19. Analizom otpadnih voda na 54 mjerne stanice širom zemlje uočeno je stalno povećanje prisustva virusa u poređenju sa podacima od pre dve nedelje. Profesor Antoan Flajo (Antoine Flahault) ističe da je još teško predvideti razmere i uticaj ovog
NjUJORK — Tokom svog poslednjego obraćanja Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u svojstvu šefa države, francuski predsednik Emanuel Makron održao je jednočasovni govor u kom je pregladao ključne globalne izazove. Pozivajući svetske lidere na odbranu međunarodnog prava, Makron je upozorio na opasnost od povratka „zakona džungle“, osudio barbarizam savremenih sukoba i izneo direktne kritike na račun
U scenarijima koji su predstavljeni u Le Figaro Magazine, menjamo jedan faktor, a to je faktor imigracione politike: imamo „visoki“ scenario, koji predstavlja nastavak trenutne dinamike imigracije od 350 000 trajno useljenih godišnje. Zatim srednji scenario, koji odgovara blagom padu, sa 250 000 useljenih. I restriktivni scenario, sa drastičnim smanjenjem, gde se vanevropski imigracioni tokovi
BREST / REN — Osumnjičeni za silovanje osmogodišnje devojčice u Brestu ostaje u pritvoru, nakon što je Apelacioni sud u Renu odbio njegovu žalbu na meru pritvaranja. Reč je o državljaninu Komora koji ilegalno boravi u Francuskoj i kojem je nakon hapšenja izdat zvaničan nalog za napuštanje teritorije (OQTF). Napad se odigrao krajem avgusta 2026.
Istočno krilo NATO saveza proživelo je noć pune pripravnosti. Litvanija, Poljska i Letonija hitno su podigle svoje ratno vazduhoplovstvo i stavile vazdušni prostor pod poostreni nadzor nakon uočavanja „neidentifikovanih objekata“ i potencijalnih pretnji povezanih sa ratom u Ukrajini. Dok aerodrom u Vilnjusu govori o „hibridnom napadu iz Belorusije“, na zapadu kontinenta – a posebno u
Francuska javnost je malo iznenađujuće reagovala u vezi poslednjih događaja koji se tiču srpskog naroda. Kada govorimo o javnosti tu mislimo na većinu francuskih građana i na medije koji odstupaju od mejnstrima. Tako je Ratko Mladić za mnoge Francuze oficir koji je branio svoj hrišćanski narod od islamske pretnje a Hašim Tači zlikovac i zločinac.
Ekonomska slika u Parizu deluje zabrinjavajuće. Dok zvaničnici Evropske unije upućuju opomene zbog neodrživog trošenja, medijski naslovi sve češće postavljaju drastično pitanje: Da li se u Francuskoj ponavlja grčka dužnička kriza iz 2010. godine? Iako su brojevi u tabelama francuskog ministarstva finansija nepovoljni, makroekonomska analiza pokazuje da je situacija znatno složenija. Poređenje sa Grčkom otkriva
